Ako sutra ne postoji ...

18. DEO

Odlučio je da je neće buditi iz tog "transa". Ona se verovatno takođe nije znala šta se desilo, ali je nešto u njegovoj priči pokrenulo njena sećanja...

* Talija *

Lisica je posmatrala slobodu izvan kaveza u kome se nalazila. "Markuse, stvarno bi trebao da požuriš inače sam zeznula..." Devojka se okrenula čuvši korake koji su dolazili niz hodnik. Sveža rana na stomaku joj je otežavala pokrete, ali je ona zadržala svoje ponosno držanje kako bi izgledala jako. Na vratima ćelije se pojavio Isak, ušao je unutar ćelije i stao naspram Talije. Devojka je napravila par koraka unazad videvši da on u rukama ima iglu.
- Šta radiš? "sumnjičavo je upitala"

Zarežala se udarivši ledjima u zid, hladnoća zida se prenela na njena leđa nateravši njeno telo da se naježi. Isak je brzo preklopio njeno telo svojim, kako nebi mogla da pobegne. Držao ju je čvrsto uza zid, gotovo skroz oslanjajući svoje telo na njeno kako bi je zadržao na mestu. Lisica je spustila svoje šake na njegova prsa i pokušala da ga odgurne i zadrži dalje od sebe.
- Pomeri se! "naredila je, svesna da je preslaba da bi ga odgurnula"

Isakove svetle oči su izgledale nekako tamno kada je nakrivio glavu kako bi joj video lice.
- Daj mi ruku.
- Ne, šta pokušavaš?
- Imala si svoju šansu, Gregor ne želi više da toleriše tvoja sranja.
- Ako hoće da me ubije neka dođe sam i izbode me ili nešto, neću umreti ovako.

Dok se opirala Isak joj je zabio iglu u jednu ruku, mogla je da oseti hladnoću koja je odmah počela da obuzima njeno telo i zatim je polako skliznula niz zid sve do poda. Nije imala nikakvu kontrolu nad sobom. Isak je čučnuo kraj nje pomerivši joj kosu sa lica.
- Ne brini, ovo te neće ubiti, nažalost moraću da pucam u tebe.

Devojka nije znala da li je ra rečenica trebala da učini da se bolje oseća, ili da joj utera strah u kosti. Polu zatvorenih oči je posmatrao devojku koja se borila da ne izgubi svest, nekako tužno se osmehnuo dok je njegov pogled polako skenirao njeno lice. Lisica je sklopila oči duboko udahnuvši, svi mišići su je izdali, pa je čak i disala sa poteškoćama. Smeđokosi momak ju je tužno posmatrao.
- Nekako ćeš mi nedostajati lisice.

Postavio je ruke ispod njenih kolena i na njena leđa i podigao je, ponevši je sa sobom. Njeno telo je bilo hladnije zbog tekućine koju joj je ubrizgao. Crnokosa devojka je mogla da oseti svaki njegov dodir poput vrelog plamena i čuje svaku njegovu reč, ali nije mogla da pomeri ni jedan mišić ili otvori oči. Osećala se očajno, zarobljena u sopstvenom telu koje je odavalo osećaj kao da gori. Poželela je da vrišti i da se opire, ali njeno telo je nije slušalo. Osećala se poput ptice sa slomljenim krilima. Tako blizu slobode, a opet nemoćna da je dostigne...