Ako sutra ne postoji ...

6. DEO

Crnokosa devojka je vešto izbegavala dečakove napade. Umor, glad i zedđ je nisu sprečavali u borbi. Njene plave oči bile su fokusirane samo na nož koji je dečak držao u ruci, nije mogla još dugo da mu beži. Njena izbegavanja su postanala svesporija i grublja. Dečak je gubio strpljenje, nije navikao da mu plen beži. Lisica je zarežala osetivši kako oštrica noža para kožu i mišice njene desne butine. Stala je u polu čučanj, sa desnim kolenom na zemlji i šakom je prekrivala povredu koju joj je dečak naneo. Teško je disala zbog iscrpljenosti i njeni mišići su bili zgrčeni zbog bola u nozi i straha da bi dečak mogao ponovo napasti. Pokušala je da ustane, ali njena rana je bila suviše duboka da bi mogla da stane na nogu. Stiskala je posekotinu šakom nebi li zaustavila krvarenje i bar malo smirila živce.
- Sad postaje zabavno.

Dečak se nacerio pogledavši u oštricu prekrivenu lisičinom krvlju. Devojka je besno i uplašeno zarežala. Znala je da neće moći da izbegne sledeći napad. Pogledala je prema Isaku koji se nalazio sa druge strane visoke ograde. Posmatrao ju je sa prekrštenim rukama. "Rekao si da neće seći duboko." Pomislila je i zatim se vratila u realnost čuvši korake koji su se ubrzavali. Dečak je potrčao ka njoj čvrsto držeći nož u desnoj ruci. "Ovo će boleti..." Talija je sačekala da joj priđe i zatim je skočila na njega črsto uhvativši oštricu noža. Tiho je zacvilela osećajući kako joj nož para kožu, ali nije dozvoljavala dečaku da joj izvuče nož iz šake. Šutnula je dečaka levim kolenom u stomak i zatim mu otela oštricu iz ruku, pritom ostavivši duboku i veliku posekotinu na njegovom stomaku.
- Grah.

Zarezala je odaljivši se od dečaka koji je još ležao na zemlji.
- To je bio prljav potez.
- Ti si taj koji je imao nož.

Sada se na njenom licu pojavio smešak. "Uspela sam." Hramljala je u uskom krugu oko dečaka koji je ležao na zemlji sa majcom natopljenom crvenom tečnošću. Vrtela je nož po ruci i zatim pogledala u dečaka. Isak je pažljivo posmatrao situaciju, mogao je da vidi kako je devočin pogled potamneo i kako je povređena noga prestala da podrhtava pod pritiakom. "To je to, isključila se u potpunosti, moram da vadim Sebastijana odatle..." Lisica se polako približavala dečaku koj je šakama pritiskao svoj stomak. Uloge su se zamenile i lovac je sada postao plen. Devojka više nije bile svesna ničega oko sebe, jedino što je znala je da će ona izaći iz ove borbe kao pobednik. Njen instikt joj je šaputao da dokreči dečaka, miris krvi i bes koji je osećala samo su još više hranili želju da završi njegov život.
- Ime?
- Šta?
- Reci mi svoje ime.
- Sebastijan.?

Kada je rekao ime devojka je bacila nož prema njegovoj glavi, ali pre nego što je nož došao do dečaka, Isak ga je uhvatio. Lisica je zarežala, podigavši pogled sa uplasenog dečaka na Isaka. Devojka je bila toliko prekupirana instiktom na ubije, da nije ni primetila kada se Isak pojavio. Isak se osmehnuo i obratio dečaku.
- Negovoriš joj ime, ona ima taj bolestan običaj da pamti imena svih ljudi koje ubije u borbi.

Talija se odmaknula par klimavih koraka unazad sve dok nije stajala skroz naslonjena na ogradu. Osećala je vrtoglavicu, kao da se probudila iz transa. Nije imala oružije, bilo je glupo da pomisli da ce Isak samo stajati sastrane i gledati kako ona ubija jednog od njegovih ljudi....