Ako sutra ne postoji ...

15. DEO

Markus je izašao iz bolnice i stavio naočare. "Ubiću tog kretena!" Nervozno je zapalio cigaretu, zalupio vrata ušavši u svoj crni "Mustang" i odvezao se. Ubrzo je mesto, na kome se nalazio crni "Mustang", bilo ponovo zauzeto. Nikolas je izašao iz službenog automobila i uvukao ruke u džepove. "Prošlo je već tri nedelje, šef mi već brblja kako nema šanse da se Talija probudi..." Nikolas je krenuo prema Talijinoj sobi, koja se nalazila na trećem spratu. Sprat je bio poprilično tih i miran, kao da njime vladaju duhovi, verovatno zato što su svi pacijenti ovde u komi ili su se tek probudili iz nje. Nikolas je ušao u Talijinu sobu, zatvorivši vrata za sobom.
- Zdravo, da to sam ja, ponovo. Sigurno si oduševljena.

Sarkastično je rekao prišavši stočiću i fotelji koji su se nalazili kraj Talijinog kreveta. Devojka je bila bleda i mršava, izgledala je potpuno slomljeno, ispod očiju je imala crne krugove i njeno telo se polako spuštalo i podizalo dok je disala. I pored užasnog i poražavajućeg izgleda idalje se borila, nije više imala masku za disanje, mada su cevčice idalje bile tu. Nikolas je seo u fotelju stavivši ruke pod bradu.
- Znam da ne nameravaš da umreš, ali moraš i druge ubediti u to.

Nikolas je posmatrao devojku koju je pokušavao da uhvati dve godine i sada kada je napokon uhvaćena ona ne može čak ni da priča.
- Moraš da se probudiš, stvarno ne želim da ti isključe aparate. Bilo bi mi dosadno bez tebe, ti si jedini prestupnik kojeg nemogu da ughavtim.

Nikolas je ostao sa Talijom još pola sata kao i svaki dan, od 9h do pola deset, pričao je i posmatrao je. Bila mu je fascinantna, jer joj nikada do sad nije bio tako blizu. Završivši monolog za danas, Nik je usatao i prišao Taliji potapšavši je po ruci.
- Pa, vidimo se sutra.

Napustio je crnokosu devojku i krenuo prema stanici...
Kasnije...
Mašina kraj Talijinog kreveta je zapištala sa dva duga zvižduka. Devojka je širom otvorila oči naglo se podigavši. Njene ruke su pomahnitalo stiskale ćebe dok je njen pogled bio usmeren u daljinu. Uskoro su u sobu uletele dve medicinske sestre se doktorom. Njihovi glasovi su ispunili sobu, ali Talija je mogla da čuje ništa sem dugog i ne umornog pištanja dok se osećala kao da joj se glava vrti. Vratili su je nazad u ležeći položaj, jedna medicinska sestra joj je brižno sklonila kosu sa lica, dok je doktor neumorno pokušavao da uspostavi kontakt sa njom.
- Gospođice Daker?

Talija je pogledala u doktora čuvši svoje prezime kada se pištanje utišalo i kada je vrtoglavica prestala.
- Ja..št...šta se desilo?

Njen glas je bio promukao i naglo je pucao. Doktor se osmehnuo svom uspehu.
- Ne brinite, ovde ste sigurni, morate se odmoriti.
- Š..šta mi se desilo?
- Bili ste upucani, pored ostalog, dobro zaceljujete, ali sve jedno vam dajemo lekove protiv bolova.
- Ko...koliko sam ovde?
- Dve ipo nedelje. Ali ne brinite, sve je uredu...
- Molim!?

Talija je iznenađeno vrisnula i pokušala da ustane, ali su je medicinska sestra i doktor zadržali u krevetu, dok je druga medicinska sestra proveravala aparate.
- Smirite se, ne smete da se naprežete!
- Moram da idem, pustite me!

Talijin glas se vratio u normalu, ali je idalje gubila dosta vazduga dok prica.
- Dajte joj 2,5 ml Lexaurin-a.
- Hej, šta je to!?
- Ne brini, to je samo lek za smirenje.
- Netreba mi lek za smirenje!

Crnokosa devojka je ponovo pokušala ustati, ali su je medicinska sestra i doktor ponovo prikovali za krevet. Bila je preslaba da bi se oduprela. Zarežala je osetivši se porpuno bespomoćno. Mrzela je taj osećaj jer nije znala šta da uradi povodom njega.
- Morate da se smirite gospodjice Daker.
- Pustite me! Mirna sam!

Talija je pokušavala da se izmigolji, ali bezuspešno. Njeni mišići su poceli da popuštaju i uskoro joj se celo telo oduzelo, poput pijanstva, ali sa manje uživanja. Devojka je zatvorila oči... Doktor je pustio Talijinu ruku uvidevši da je lek počeo da deluje, pogledao je u svoju saradnicu koja se nalazila sa druge strane kreveta.
- Možeš li da odeš i javiš Nikolasu Stone-u da se Talija Daker probudila.
- Naravno.

Medicinska sestra je napustila prostoriju. Doktor se zatim okrenuo ka drugoj saradnici.
- Možeš li da je vežeš, rekli su da je opasna. Ne želimo da povredi sebe ili nekoga drugog.

Medicinska sestra je klimnula glavom i napustila prostoriju zajedno sa doktorom....