Ako sutra ne postoji ...

21. DEO

Lisica je išla za Isakom, podignute glave dok su je opkoljavali neprijatelji. Nije dopuštala strahu da je savlada, ne sme im dati i to zadovoljstvo da osete njen strah. Stala je kraj litice gde je Isak unapred odredio da je ubije. Njegove plavozelene oči su je posmatrale dok koračala ka mestu na koje joj je naredio da stane. Bacila je pogled preko litice, bilo je nekih dvadesetak metara do guste trave i ponekog drveta na dnu. Okrenula se prema Isaku i nakrivila glavu, držao je pištolj u jednoj ruci i stajao na nekoliko metara do nje.
- Klekni.

Naredio je ponovo, našta je lisica zarežala. Neće umreti pokorna, neće klečati pred neprijateljem.
- Ne, neću klečati pred tobom i tvojim ljudima.
- Baš šteta ali nemaš izbora.

Dva ogromna čoveka su se izdvojila iz mase koja ju je opkoljavala i prišli su joj sa obe strane. Snažno su je povukli i šutnuli u oba lista kako bi pala na kolena. Otrgla se iz njihovih ruku i ostala na kolenima. Isak ju je posmatrao dok je podizao pištolj i ciljao. Podigla je glavu zatvorivši oči, držala je sklopljene ruke na kolenima i njena crna kosa se viorila na vetru.
- Pa bilo je zabavno dok je trajalo. Ne brini umrećeš prebrzo da bi osetila bol.
- Ovo je stvarno kraj ha? Izgleda da su i moji dani odbrojani.
- Obezbedila si svoje mesto među redovima najboljih ratnika.
- Grejaću ti sedište dok se i tvoji dani ne odbroje.
- Radujem se novom susretu.

Odjednom su se čule sirene u daljini. Lisica se nije previše radovala, ali se bura u njenom stomaku primirila nakratko, a zatim joj je glasan hitac probubnjao u ušima. Udarac u njene grudi joj je izbio vazduh i pogurao njeno telo prema provaliji. Našla se u vazduhu, dok joj je nesnosan bol razarao grudi. "Jel je ovaj osećaj smrt? Umirem li? Jel kraj ovako izgleda?" Nije mogla da udahne i nije otvarala oči i zatim je upala u kovitlac krošnji. Njeno telo je proletalo kroz granje i odbijalo se sve dok njena leđa nisu uz prasak završila na zemlji. "Šta bi sa brzo i bezbolno!?" Pomislila je dok joj se telo polako oduzimalo. Miris gvožđa se širio vazduhom svuda oko nje ukazujući joj na to da krvari. Nakon čega je uronila u mrak, bez boli, bez zvuka, bez ikoga i čega...Napokon je mogla da odahne i prepusti se rukama smrti, njena borba je gotova, uradila je sve što je bilo u njenoj moći...