Ako sutra ne postoji ...

31. DEO

Talija je stiskala papire u rukama dok se kretala ka "skladištu" koje je predstavljao Jakovljevo stalno radno mesto. "Skladište" se nalazio u luci par kilometara udaljenoj od kuće u kojoj su svi bitniji članovi mafije živeli.

Devojka je osetila žmarce kada se našla pred limenim vratima velikog skladišta, koje je spolja izgledalo poput svakog dugog. Jeziva istina je bila to da se unutra nalazilo više od dvesta devojaka, smešteno u kontenjere za prenos. Nalazile su se u skladištu u luci zato što je najjednostavnije i najlakše bilo razvoziti i dovoziti ih brodom.

Luka je noću bila pokrivena maglom i gotovo uvek je bilo hladno. Talija je razmišljala o devojkama koje se nalaze unutar skladišta. Sigurno su se smrzavale, plakale i bile uplašene, neke su paničile dok su one mirne još bile pod dejstvima droge... Koliko samo porodica u ovom trenutku pati za svojim majkama, sestrama i ćerkama, koje bezuspešno pokušavaju da nađu...

Crnokosa devojka je skupila snage i ušla u skladište zatvorivši vrata za sobom. Prolazila je kroz lavirint limenih kontenjera ispunjen plačem i vriscima koje su gušili izolovani zidovi skladišta. U žurbi je otvorila vrata prostorije koja se nalazila na somom kraju skladišta i ušla unutra bez ražmišljanja kako bi što pre pobegla iz tog pakla. Zatvorila je vrata i oslonila se na njih kada su povici i plač utihnuli. Bila je na ivici suza i nije razumela kako neko može da radi nešto ovako..?

Duboko je udahnula par puta i zatim se namrštila čuvši smeh. Otvorila je oči i ispred sebe videla muškarca crne kose i ledenih plavih očiju. Stajao je naslonjen na sto sa rukama prekrštenim na grudima. Devojka je zarežala i prišla mu nabivši mu papire u grudi.
- Šta je to? "uhvatio je papire"
- Spisak "porudžbine".

Devojka je ljuto prošla rukom kroz kosu kako bi se koliko toliko smirila. Jakov je prešao pogledom preko brojeva ispisanih na papiru.

Talija je poskočila kao opečena vrelim gvožđem kada je čula prigušeno cviljenje iz jednog ugla prostorije. Tek u tom trenutku videla je devojku koja je skupljeno ležala u jednom uglu prostorije. Bez razmišljanja je dotrčala do devojke. Njena kosa je bila srebrnkaste boje i padala je preko njenih ramena koja su se tresla zajedno sa celim njenim telom. Talija je čučnula kraj nje, devojčine ruke su bila vezane kao i njene noge, a preko usta joj se nalazila lepljiva traka.
- Oh Bože...

Crnokisa devojka je osetila kako se i sama trese. Odvezala je bledu devojku i pridigla je sa hladnog poda na kome je ležala, brižljivo joj sklonivši kosu sa lica. Devojka se tresla od groznice i straha, bila je jako mršava i miris smrti se mogao osetiti svuda oko nje. Talija joj je skinula lepljivu traku sa usta kako bi joj bar malo olakšala disanje, znala je da je devojci pod hitno potrebna pomoć. "Neće doživeti sutra, ako ostane ovde..."
- Treba joj pomoć.

Crnokosa devojka se podigla na noge i napravila par koraka po prostoriji.
- Ne mogu je nositi sama... Moramo je odvesti u bolnicu.
- Mi? Mislio sam da mi ne postojimo? "Jakov je podigao jednu obrvu"
- Umreće treba joj pomoć!  "zarežala je izgubivši smirenje"
- To nije moj problem, ne diži ton na mene. "zapovedio je"
- Nije tvoj problem? Nije tvoj problem!? Pitanje je života i smrti! Njen život visi o koncu i ti ćeš se samo praviti lud i pustiti je da umre!?

Jakov je lupio šakom o sto, što je nateralo Taliju da poskoči.
- Ta devojka je preslaba i to će platiti životom. To je način na koji stvari funkcionišu ovde, ti si to izgleda zaboravila jer si se predugo krila pod Markusovim staklenim zvonom.

Devojci je bilo muka i znala je da istog trenutka mora da se gubi odatle. Jakov se namrštio kada mu je zazvonio telefon. Talija je iskoristila priliku i pobegla je iz prostorije, prošavši kraj Jakovovog radnog stola. Otpuhnula je pogledavši u šake u kojima je sakrila ključeve od kontrnjera. "Nema povratka nakon ovoga.." Zaključala je sobu u kojoj se nalazio Jakov. "Žao mi je..." Pomislila je na devojku koja je ležala u jednom uglu te prostorije...