Ako sutra ne postoji ...

22. DEO

Crnokosa devojka se probudila pre svitanja čuvši tihu škripu vrata njene sobe. Otvorila je oči i pogledala u mrak. Njene ruke su idalje bile vezane za krevet tako da nije imala potpunu slobodu pokreta. Doduše bar su njene noge bile ponovo slobodne jer je uspela da nagovori Nikolasa i doktore da joj bar noge odvežu. Otpuhnula je videvši da je soba ponovo utihnula i okrenula je glavu na stranu gledajući u vedro nebo. U poslednjih par meseci sva njena sloboda se sastojala samo od pogleda izgubljenog u beskrajnom plavetnilu. Kada je Isak pucao u nju, bila je zarobljena ali se ipak osećala slobodnom. Bila je spremna da napusti svet koji nikada nije bio blag prema njoj, svet koji joj nikada nije dao ništa zbog čega bi se borila da ostane. "Nikada nisam ni imala ništa što bi me zadržalo, nikoga ko bi me zadržao. Ili možda jesam?..." Devojci su u glavi počele da se nižu slike. Tamne i misteriozne zelene oči, kosa boje badema, neverovatan zavodnički osmeh - Markus, on je osuvek bio tu, oduvek ga je volela, on ju je zadržao... Devojka je zatim čula dobro poznati glas.
- Znam taj pogled, razmišljaš o meni zar ne, ljubavi?

Njena dva plava oka susrela su se sa dva zelena. Nije mogla da suzdrži osmeh i da zaustavi reakciju svog tela kojim su pojurili žmarci.
- Ne laskaj sebi Markuse.
- Ne pretvaraj se znam te.

Mogla je da vidi kako joj se približava i zatim spušta poljubac na njene usne. Mogla je da predpostavi da nemaju puno vremena jer je požurio sa poljubcem, što obično ne radi. Njegove zelene oči su prešle preko njenog tela.
- Možeš li da ustaneš?
- Da, trebalo bi da me puste danas, samo u pristojnije vreme.

Nasmejala se uhvativši njegovu šaku svojom.
- Nedostajao si mi.
- Znam, hajde idemo.

Mark je izvadio đepni nož kako bi mogao da oslobodi devojku kajševa. Ona ga je pustila da oslobodi njene zgobove i zatim se pridigla u sedeći položaj trljajući mesta na kojima su kajševi ostavili crvene tragove. Doktori su se baš potrudili da je zadrže na mestu.
- Pa hoćemo li?
- Da, ali prvo.

Devojka je skočila na noge i obesila ruke oko Markusovog vrata, poljubivši ga. Mark je uzvratio poljubac koji je ovoga puta bio agresivan i pun žudnje. Lisica je pokušala da progovori kako bi ga zaustavila.
- Mhm...
- ...
- Mham!...
- Sta?

Markus je nevoljno zaustavio poljubac kako bi devojka mogla da progovori.
- Prvo, nisam znala da sam ti toliko nedostajala, a drugo, nosim ovu glupu nazovi haljinu već tri dana, moram da se presvučem.
- Znaš da ne volim druge devojke koliko i tebe, a i meni se ta krpica sviđa.
- Tebi se sviđa zato što je moja pozadina odkrivena i zato što nemam donji veš.
- Okej dobro imam nešto tvoje odeće u kolima.
- Super, imaš li hemijsku?
- Hmmm, evo.

Mark je izvukao hemijsku olovku iz džepa i pružio je lisici koja ju je veselo uzela i zatim se okrenula nagnuvši se na stočić kraj kreveta. Uzela je karton koji je bio okačen na stalak kraj njenog kreveta i počela da piše. Markus joj je prišao sa leđa podvlačeći ruke ispod to malo odeće što je nosila i spuštajući svoje šake na njene kukove.
- Šta to radiš? Nemamo vremena za tvoje balade.
- To nije balada Mark, obaveštavam Nika da ću ipak ići sama u crkvu.
- Nik....Onaj pandur... Nikolas Stone?
- To je taj.
- Šta on ima da traži sa tobom u crkvi? Otkad ti ideš u crkvu? Udaješ se?

Lisica se okrenula spuštajući svoje šake na Markove obraze. Blago se osmehnula.
- To što je žena udata te pre nije sprečavalo.

Zavodnički osmeh se pojavio na njegovom licu, dok je rukama prelazio preko njenog tela.
- Nije problem u udatoj devojci već tebi, ti si moja, nesviđa mi se pomisao na to da još neko spava pored tebe.
- Ljubomoran malo, a? Ali sve jedno, ne udajem se, samo dugujem "Velikom dečku".
- Pa crkva i "Veliki dečko" će morati da čekaju jer duguješ i meni, ljubavi.

Talija i Markus su nakon razgovora i nakon što se ona postarala da učini svoje pismo vidljivim napustili bolnicu...

Talija se probudila ušuškana u svoj krevet. Trebalo joj je par minuta da se priseti kako se vratila u "Kuću Dark Angels-a". Polako se pridigla i duboko udahnula upijajući miris svoje sobe. Sve je bilo kao što ja je i ostavila kada je otišla na zadatak.
- Drago mi je da sam kod kuce.

Zaključila je ustavši iz kreveta. Pri svakom pokretu bi osetila određenu količinu bola na mestu gde ju je Isak upucao. Nije bila zabrinuta zbog toga ipak je umalo umrla, nakon što je otpiste iz bolnice trebalo bi još najmanje nedelju dana da leži. Uputila se prema svom kupatilu idalje izgubljena u mislima. "Ne mogu da dopustim sebi još nedelju lenčarenja, postala sam mlitava. Moram da se vratim treningu." Devojka je skinula majcu i pogledala se u ogledalo, imala je zavoj koji je bukvalno vršio funkciju njenog brusa. "Pa to je jedna dobra stvar u vezi ovog zavoja." Otpuhnula je i odlučila da se pažljivo istušira...
Izašla je iz svoje sobe obucena u helanke, široku majcu na bretele i duks. "Dosta je zabušavanja." Kretala se mračnim hodnicima sve dok nije došla do podruma. Ušla je u dugačak podzemni hodnik i otvorila velika smeđa vrata. Odmah ju je obavio miris znoja. Zatvorila je vrata za sobom malo jače lopivši pri tome. Uskoro su se pogledi znojavih tela, koja su uglavnom bila samo u šorcevima, okrenuli ka njoj. Ispred nje se nalazila gomila muškaraca svih starosnih dobi od 15 do 45 godina. Prostorija za trening je izgledala isto kao i pre njenog odlaska, ispunjena spravama za vežbanje i vrećama za udaranje sa kavezom za borbu u sredini.

Lisica se nasmejala primetivši začuđena lica nekih novih članova, nisu očekivali devojku. Doduše ne može da ih krivi jer se ova banda sastojala samo od muškaraca pre nego što se ona pojavila. U to vreme bandu je vodio Ferdinand, Markusov otac, koji je smatrao da su žene preosećajne i preslabe da bi bile ravnopravni članovi bande. Po njemu devojke u bandi mogu biti samo spremačice, kuvarice i prostitutke. "Šarmantno..."

Devojka je prošla kroz gomilu nabildovanih tela i stala kraj jedne vreće za udaranje. Vreća je letela dok je dečko od 28 godina sipao udarce po njoj. Njegova crna kosa je bila vezana u malu punđicu na kraju njegove glave, a njegove crne oči bile su usresređene samo na vreću. Talija je stala iza vreće i uhvatila je zadržavši je u mestu kako bi dečku bilo lakše da udari. On je blago skrenuo svoj tamni pogled na devojku i osmehnuo se.
- Tal?
- Hej, Ilione.

Ilion se uspravio i prišao devojci zagrlivši je. Ona je uzvratila zagrljaj spustivši glavu na njegove grudi.
- Nedoatajao si mi Li.
- I ti si meni nedostajala, nisi svesna koliko je ovde dosadno bez tebe.

Uskoro se zagrljaj završio i Ilion se vratio udarannu vreće dok je Talija stajala kraj njega.

Sa obzirom na to da niko u mafiji nema nikakve povezanosti sa svojom porodicom spolja, porodice se formiraju u mafiji. Rejmond i Markus su strogo zabranili povezanosti sa stvarnom porodicom jer bi to bila slabost, a ta slabost je nedopustiva jer bi dovela celu mafiju u opasnost. To pravilo nije smelo da se prekrši, a ako se pak prekši kažnjavalo se smrću. Taliji to pravilo nije bilo problem jer ionako nema nikoga spolja, Ilion joj je najbliže porodici što ima, on se brinuo o njoj poput starijeg brata koga je oduvek želela da ima.

Ilion je posmatrao devojku dok je udarao vreću.
- Zar ti nije Markus rekao da moraš da ležiš još dve nedelje?
- Jeste.
- Pa šta ćeš ovde?
- Ma daj Li, dosta mi je ležanja, sva sam se umlitavila, zaboraviću kako da se bijem ako nastavim da ležim.
- Talija ovo nije zajebavanje, upucana si pored srca, mogla si umreti.
- Ali nisam.
- Što ne znači da nečeš.

Devojka se nadurila prekrstivši ruke na stomaku. Spustila je obrve i ljutito izvila danju usnu probadajući Iliona plavim pogledom. Nije čula kada joj se neko približio sa leđa i postala je svesna njegovog prisustva tek kada je osetila njevovu ruku na svom ramenu. Okrenula se idalje držeći natmureno lice i zatim se nevino osmehnula videvši Markusove zelene oči.
- Hej...
- Nemoj ti meni "hej", dolazi ovamo.