Moć ljubavi

8.

Lagao bih kad bih rekao da nisam pomalo ljut na nju. Đavola, ljut! Bijesan! Dođe mi da urlam i onda se ujedem za jezik, jer sam nemoćan pred tim očima koje se cakle od straha.

Zna da me slagala i zna šta sam joj rekao za laž pa se sad osjeća kao da je na klinima. Da li sam pokvareni idiot ako je zamišljam na kurcu umjesto tih klina na kojima se vrti? Da, jesam, i jebe mi se, neka sam. 

,,Malik..." Započne dok polako prilazimo njenoj zgradi. 

,,Reci, šećeru." Ogovorim mirno a sve sam, osim miran. Dođe mi da se vratim i onog drkadžiju naučim jebenoj pameti. Sve nešto mislim da sam ga malo dohvatio. Znam, znam, dao sam zakletvu da ću spašavati živote, ali brate nisam se zakleo da neću prebiti nekog ko dira i ometa tuđi život. Pogotovo njen, ma hajde molim te, dobro je prošao.

Gdje li je taj drkadžija dao sadake pa ga Bog od nas trojice sačuvao?

,,Reci nešto. Nemoj šutjeti..." Oklijeva i uzdahne. ,,Nemoj se ljutiti na mene. Nisam htjela reći nikome. Vidiš šta je dovelo sve to? Ja bih bila kriva da je Melis ili neko od vas popušio kaznu ili proveo noć u zatvoru. To sebi ne bih mogla oprostiti. Jebi ga, sama bih nekako riješila ovo sve."

,,A kako?" Upitam i zastanem. ,,Da pogađam. Tražio je da spavaš sa njim?" 

Zatvori oči i grize donju usnu. 

,,Hoćeš li mi sad ispričati sve?" Upitam na ivici strpljenja. 

,,Tražio je da mu otplatim dug koji je zadužio moj babo. Cijelo vrijeme sam čistila kod njega a nisam imala pojma da je to sve njegova igra, da me tako drži blizu sebi."

,,Koliko?" Šapatom upitam dok mi se trnci penju tijelom. Mater li mu njegovu! 

,,Mislim da je rekao oko dvije hiljade i nešto. Trčala sam niz stepenice i mislim da je tako nešto doviknuo..."

,,Tako si i pala, zar ne?" Upitam i dlanovima pređem preko lica.

,,Aha." 

,,Jebi ga, šećeru." Uzdahnem kad vidim da je na rubu suza. Ima dosta problema, ne trebam joj i ja sada pristajat na muku. ,,Dođi, mila. Sad ćeš me odvesti kod njega u stan." Zagrlim je i pod rukama osjetim kako se ukočila. ,,Ne brini. Dat ću mu pare i više te neće uznemiravati. Neću ga ni pomilovat." Obećam dok ona prstima steže tkaninu moje dukserice. 

,,Nemoj... Kad ću ti vratiti tolike pare?" Upita i prođe prstima kroz kosu. 

Dlanovima obuhvatim njeno lice i palcem pomazim usnu. ,,Ko kaže da ćeš mi ih vratiti?" Upitam i poljubim je u obraz. ,,Ja sam ti prijatelj i tu sam da ti pomognem, šećeru. Moraš nešto znati o meni.. Ne volim kad diraju i provociraju ono što je moje, pa bio to prijatelj, daleki rođak ili neko iz porodice. Tako da, ako ti i ne budem momak, a sumnjam u to jer ću učiniti sve da budem, branit ću te jer si mi prijatelj. Okej? Nemoj mi plakat, jebem mu vraga." Tužno se osmjehne i obraz protrlja uz moj dlan. Da bih je umirio jer znam o čemu razmišlja, tiho dodam ,,I nemoj da misliš da bih tražio od tebe da mi na takav način vraćaš pare. Ako budeš željela spavati sa mnom to će biti samo iz tog razloga što želiš, a ne što se osjećaš dužnom."

,,Tebe čovjek lahko zavoli, Malik." Rekla je gledajući u mene. ,,A vjeruj kad ti kažem bojim se toga. Svi koje sam voljela su otišli, ostavili me bez da se okrenu preko ramena. Strah me jer znam da ću danas-sutra izgubiti i Melisa, Benju. Oni će ostvariti svoju porodicu koja će im biti na prvom mjestu, i svjesna sam toga, ne ljutim se niti bih mogla. Svi će oni imati nekog..."

,,A ti ćeš imati mene, šećeru." Prekinem je i zagrlim. ,,Zašto se opterećuješ time? Logično je da će svako skrenuti svojim putem, ostvariti svoju porodicu, ali moraš biti pametna pa i sama krenuti da osnuješ svoju."