Moć ljubavi

13.

Sjedim za šankom i upijam je pogledom. Njeno tijelo je previše grešno. Njena kosa me mami da je omotam oko šake, ali skuliram se. Prošlo je tek pola sata otkad sam je imao na sebi, neka se srećica malo odmori za večeras. 

,,Lijepo je." Kaže onim svojim divnim glasićem i slegne ramenima. 

,,Da li bi voljela živjeti ovdje ili u stanu?" Upitam i povučem gutljaj hladnog piva. 

,,Zar je to bitno?" Upita i zagrize usnu. ,,Svejedno, samo da sam sa onim pravim." Namigne. 

,,A ko je onaj pravi za tebe, šećeru?" Upitam i prekrstim ruke na grudima. 

,,Ma jedan, ne znaš ga ti." Naceri se i odmahne glavom. 

Polako joj prilazim dok se ona divi konjima na slici. Nježno je zagrlim oko struka i bradu spustim na njeno rame. Predivno miriše. Iz dana u dan sve sam više zaljubljen, k'o kakav pubertetlija, a ne čovjek od trideset i kusur godina. 

Jebi ga.

,,Volio bih ga upoznati." Gricnem je za vrat. Osjećam kako drhti, iako to pokušava sakriti. Šećer utiče na mene isto onoliko koliko ja na nju. 

,,Zašto li?"

,,Pa da vidim tog lika koji te otima od mene... Da mu kažem da odjebe, da si ti moja, moj šećer." 

,,Ah..."

,,Šta uzdišeš sad? Nisam u tebi, dušo." 

,,Jesi. Ti si još negdje dublje. Zavukao si mi se pod kožu, Malik." Pogleda me onim svojim crnim okicama i ja bih prodao sve što imam za taj sjaj koji me obara sa nogu. 

,,Jesi gladna?" Upitam i poljubim je u nosić. Ne znam zašto, ali uvijek bi se sretno osmjenula kad bih to uradio. To je valjda uticalo na nju, na njeno srce. 

,,Malo." 

,,Jesi za to da šta skuhamo ili da odemo do grada? Ne treba nam dugo, možda dvadesetak minuta ili manje." 

,,Ne da mi se sad nešto kuhati." Iskreno će ti ona. 

,,Mrsko ti?" 

,,Mrsko mi." Brutalna je. I ja je volim takvu. 

,,Kako se ti misliš udat kad ti je mrsko?" Gricnem je za rame i još više prigrlim uz sebe.

,,Pa nije mi se mrsko popeti na čovjeka." Noktima zagrebe po mojim rukama. 

,,Ti misliš tako kod svekrve govorit da ti je mrsko, aa? Mala, nećeš moći tako." Zezam je, namjerno. Vrlo dobro zna da neće živjeti sa svekrvom niti sa bilo kim drugim osim mene i djece što joj napraviti.

Ti sveca... Ja da djecu pravim? Ja? Šta se sa mnom, jebo te, dešava? 

,,Mene će svekrva da voli." 

,,Tebe šećeru, svako voli." I to je istina. Nemoguće je ne voljeti je kad je takva dušica. Moja dušica. 

,,A ti?" Okrene se prema meni i zagrli me oko vrata. Previše je niska, pa je podignem i stavim na stol dok se dlanovima oslanjam pored njenih nogu. 

,,Šta ja?"

,,Za jednog doktora-previše voliš da se zezaš, da zanovijećeš, Malik." 

,,Da se ne zezam, poludio bih do sad."

,,Koliko me ti voliš?" Tiho upita kao da se boji odgovora.

,,Dovoljno." Gledam u njene oči koje me gutaju u sebe.

,,Koliko je to dovoljno?"

,,Rekao bih, za zauvijek."

Stvarno, Malik? Daj jebeno odrasti i ostavi se hormona po strani.