Ovo je prvi put u životu da kasnim na posao. Baš kasnim i to ne deset ili petnaest minuta, kasnim više od sata i propustila sam prvi sastanak jutros. Noru bi mogla da ubijem sad jer je ona kriva za ovo. Naša dva puća su se pretvorila u more pića i sad osum što kasnim izgledam kao govno i mamurna sam. Nije baš da mi je toliko žao ali posao ne smije da trpi. Sve ostalo i nekako može da se nadoknadi ali kad u poslu jednom zakažeš teško je ponovi stati na noge.
Posebno kad si žena i plivaš u moru igrača suprotnog pola.
Jedan od zaštitara mi je otvorio vrata i ušla sam u zgradu. Obadvije ruke su mi bile zauzete da sam jedva pozvala lift do svog sprata, a psovala sam telefon koji je neprestano zvonio. Mia sigurno zove da me podsjeti na sledeću sastanak, a kako vidim moraću sve da otkažem bar do ručka i večeras ostati duže da nadoknadim propušteno. Povreh svega moram nazvati i klijente koje sam jutros ispalila i izvinuti se. Sastanak s Japancima danas posle ručka u hotelu gdje su odsjeli me mogu da propustim, a nemam pojma kako ću stići.
Ispred ureda me čeka Mia vidno nervozna.
"Gospođice Braun..." znala sam da će tako početi.
"Ne sad Mia. Zvaću te" ušla sam u ured i nogom zalupula vrata. Kafa mi je ispala na pod i prosula se praveći mrlju na podu. Dan nikako nije mogao,biti gori nego što jeste.
Trebalo mi je skoro sat vremena da se uposlim onako kako to inače radim i da pozovem Miu kod sebe.
"Zovem se Stela i reci mi jošcjednom gospođice dobićeš otkaz" nervira me ta titula i nimalo mi ne pristaje. Gospođica možeš misliti.
"Dobro Stela. Zvali su vas iz Tristonove kompanije i tražili sastanak s tobom što prije. Rekla sam im javiti kad budeš slobodna. Današnji raspored je skoro pun i imaš samo popodne pred kraj vremena slobodno. Hoćeš da im javim" ne mogu toliko stresa podnijeti za dan.
"Ne! Ne mogu dan završiti sastankom s ... Ko je uopšte i tražio sastanak" pitam.
"Robert Triston" zašto se ne čudim, jebote? Sigurna sam, da je čuo kako sam mu maznula posao ispred nosa i znam, da se sad sprema na odmazdu. Bolje bi bilo da sama ugovorim vrijeme sastanka nego da mi se pojavi nenajavljen kad mu padne na pamet.
"Zakaži za sutra posle ručka, ako nemam ništa drugo na rasporedu" Mia je kimnula glavom i zapisala nešto u rokovnik.
"Trebaš krenuti ako ne misliš kasniti s Japancima na ručak. Ja ću napraviti raspored za sutra i dati oglas za sekretaricu, ako nemaš meku provjerenu osobu" više ne znam ni šta imam ni šta nemam.
"Ti si provjerena i na tebi je da nađeš neku sposobnu žensku. I molim te neka radi svoj posao" uzela sam svoju torbu i telefon pa sam izašla. Neki čudan osjećaj mi se pojavio u stomaku i to isti onakav kakav sam imala svaki put kad bi pomislila na Roberta.
Seksali smo se u mom stanu i to samo sat vremena prije nego li sam potpisala ugovor. Nisam se nadala toj posjeti niti njemu tamo, nisam planirala da se bilo šta desi među nama. Izgubiča sqm kontrolu nad sobom čim je položio ruke na moju kožu i predala se užitku. Bilo je ludo i nezaboravno, ali ni luda mu to neću priznati. Da nemam konflikt u glavi zbog svega toga, to ne bi ni sebi priznala. Nadam se samo da ga neću sretati često i da mi neće nepozvan ulijetati u život. I ako ga ne podnosim ne mogu poreći seksualnu tenziju među nama i ne sviđa mi se što o svom neprijatelju mislim kao o potencionalnom ljubavniku, ali moram priznati da zna kako zadovoljiti ženu. Ljubi kao niko, zavodi profesionalno i jednostavno me mami na još, a znam da ne bi trebalo. Nije mi bilo prvi put da imam seks čisto iz potrebe, ali mi je bilo prvi put da doživim dva orgazma u deset minuta. Šta god da se dešavalo dok smo jedno uz drugo, moraćemo definisati kao požudu. Čovjrk izgleda bogovski a ja sam na kraju krajeva samo žena koja uživa u životu. Kakve veze ima to ,što ga planiram ubiti, s ovim što se dešava među nama? Pa nikakve. Bilo jednom i nema više. Oboje smo bili slabi i zaneseni u trenutku, dešava se i najboljima.
