Srce u paklu🔚

Otac

12 sati ranije

Sunce, Zlatni, Robija i ja smo nagnuti nad kartu podzemnih tunela i posmatramo koji je najbolji način da ga uvedemo u grad.

Pokazujem im prstom kojim putem sam ja dolazio kada sam dolazio krišom. Biti Djavo nije uvek bilo lako, iako je postojanje djavola uvek imalo svrhu. Dva dana si na tronu, ali se onda noćima vučeš po vlaznim mračnim tunelima, kako bi sproveo svoj zadatak, te te oči zabole kada napokon ugledaš svetlost dana.

Sunce se namršti. -Jako je teško uvesti čoveka u zemlju koga traži pola Evrope. On jeste kralj kokaina.

Zlatni ćuti i razmišlja, dok se Robija i ja par puta pogledamo. Sunce ugasi cigaretu u već prepunoj pepeljari i odmahne glavom. -I dalje mi je neverovatno to što si nam rekao. Smatrao sam da je sve mnogo drugačije, a ti si šef parade sve vreme.

-Ali i šef ima šefa. -Dodaje Zlatni.

-I to ne bilo kakvog, već Natašinog oca.

Klimam glavom i znam koliko je teška istina koju sam im ispričao, i koliko sam koraka bio ispred njih, a sada im zbog kraja sve korake otkrivam. Nisu trebali da znaju, i nisam trebao da se zaljubim. Čovek kome dugujem svoj uspeh i postojanje, imao je uslov. Nemoj se zaljubiti u nju, a sada kada jesam, uslov mu je još veći. Prestaćeš biti Djavo, pod uslovom da me dovedeš u Srbiju da upoznam svoju ćerku.

Kada sam im ispričao priču, gledali su me sat vremena ćuteći pa me je Zlatni opsovao. Upleo sam i njih da bi došao do cilja, i sada ne treba da mi pomažu, ali mi zaista trebaju, i oni to kao da osećaju.

Kada sam otišao u London, počeo sam da prodajem paketiće marihuane, paketići su me doveli do spida, spid do kokaina. Radio sam sa grupom momaka, ali sam se vrlo brzo našao u poziciji da sam lider. Tada sam prvi put predstavljen šefu. Na moje iznenađenje šef je bio srbin. Momak iz Srbije, koji je pobegao od svoje porodice, došao i sagradio carstvo.

U roku od par godina došao sam do pozicije njegove desne ruke. Radio sam rame uz rame sa njim, kada mi je jedne noći pokazao sliku bebe. "To je moja ćerka, rekao mi je. Bio sam strašno zaljubljen u njenu majku, ali je bila romkinja. Moji to nikako nisu mogli da prihvate. Imali smo 17 godina, uzeli su nam je i ostavili je u domu. Senada, ljubav mog života je umrla od tuge, a ja sam došao ovde i stvorio sve što vidiš. Imam zadatak za tebe. Idi u Srbiju, i pronađi je. Platiću ti pet miliona dolara da saznaš gde mi je ćerka."

Pet miliona dolara je zvučalo kao djavolska ponuda i prihvatio sam je istog momenta. Sa slikom bebe, njihovom životnom pričom i imenom doma gde su je ostavili došao sam u Srbiju. I posle dana raspitivanja, podmićivanja, pretnji našao sam je. Pratio sam je danima, bio sam im previše blizu i jedne noći sam greškom spavao sa njenom drugaricom. Kako bih se što više približio Nataši ispričao sam joj sve što žensko uvo želi da čuje i na kraju je moja greška skočila sa zgrade zbog ljubavi.

Vratio se istog dana za London i dobio udarac pištoljem u glavu od šefa, ali i grižu savest. Godine su prolazile. Naši doušnici su nam uvek javljali gde je Nataša, kako je, dok šefu nije palo na pamet da je vrati u svoj život. Mislio je da ako joj priđe kao njen otac neće biti dovoljno, i onda smo kao kaznu za moju grešku pronašli način.

Upetljali smo se njenim prijateljima u život preko zene od jednog od njih. Dovoljno smo znali o njima, da smo bili svesni da neće dozvoliti da se ja oženim sa jednom koja pripada njima. Dovoljno smo bili svesni, da znamo da je Garava šefova krv i da želi da mi se napije krvi zbog drugarice i iskoristili smo sansu. Ono što ni ja ni šef nismo znali jeste da je Nataša žena mog života.

Sinoć sam ga pozvao i sve sam mu rekao. Zamolio sam ga da me pusti da opet budem samo Dalibor i usrećim njegovu ćerku. "Djavole, niko je neće životom bolje štititi nego ti. Daću vam sve što imam i ubićemo Djavola za sve naše prijatelje i neprijatelje, samo imam jedan uslov. Dovedi me da je vidim, istim onim podzemnim kanalima kojima si nekad uvozio kokain u Srbiju."