Srce u paklu🔚

Uzmi me

" Uzmi papir i olovku i pažljivo slušaj šta imam da ti kažem, kad sledeći put poželiš da me pozoveš, nemoj. "

U sumrak dana lezim na ležaljci bazena i polako ispijam sok od šargarpe. Od jutros sam vežbao, jedem zdravo i pijem neke zelene čajeve cele nedelje u nadi da ću što pre iz organizma izbaciti toksine kojima sam se trovao. Totalno sam kontradiktoran, danas droga, sutra teretana. Ležaljci mi prilaze Zlatni, Sunce i Robija.

Kad ih vidim, vidim sve što nemam. Nemam prijatelje, nemam odanost, kupujem je, i zapravo nemam poverenja. Ja verujem samo sebi. Garava verujemo samo svom nožu. Opet Garava. Pomislim na nju tu i tamo, sretnem je u mislima, ali sam je i tamo stavio u stanje mirovanja dok ne smislim šta ću sa njom.

-Zdravo momci. - pozdrvim ih.

-Gde si Đavole?- Pozdrave me, pa sednu do mene na ležaljke.

-Drago mi je da vas vidim, imamo nerasčišćene račune, tražio sam ženu, a dobio sam jednu koja neće da se udaje, i da vas pitam momci šta ćemo sa tim?

Njih trojica se značajno pogledaju. -Zato smo i došli, kaže mi Robija. - Vidiš ona je nama kao mlađa sestra, i mi je jako dobro poznajemo. Ona sve može sama, osim da prepozna ljubav kada joj je ispred nosa. Toliko je nerviraš i toliko priča o tebi, a nju niko ne nervira.

-Zato smo i došli da ti kažemo, objasnimo uzrok i razlog.- Kaže mi Sunce.

Povučem dugačak i zvučan gutljaj na ćevčicu, pa ih pogledam preko čaše. - Hajde, zabavite me.

Vidiš.- Krene Robija.- Ona je kako ona kaže mešanac, polu romkinja polu srpkinja, njeni roditelji nisu umeli da se izbore za svoju ljubav i kada je sve puklo ona je kao ničije dete ostavljena na vratima doma.

-Kakva je njena opsesija nožem?- Pitam između dva gutljaja soka, pošto mi ne govore ništa što već ne znam.

- Ukrala ga je kao dete, i to je prva noć da je mirno spavala sa nožem pod jastukom. Od tada, se oseća golo bez njega.

-Dobro, dolazimo li do poente ovog razgovora? - Pitam.

-Nervira me ovaj čovek, ne znam što smo došli.- Kaže Zlatni.

- Čekaj, pusti ga da čuje. - Odgovora mu Sunce-

-Šta? - Dreknem i nervozno protrljam ruke o glavu.

Robija me popreko pogleda pa nastavi. - Garava je imala jednu drugaricu, jednu na celom svetu. Iako je ta bila teška lujka, Nataša ju je mnogo volela. Ta se zaljubila i kada ju je taj momak ostavio, ona je skočila sa zgrade. Tog dana se Nataša zaklela da će mu se osvetiti.

Ćutim i gledam u jednu tačku. - Marija. - Izustim.

-Vidiš da je to on. - Iznerviran kaže Zlatni.Samo ga popreko pogledam, nervira i on mene, ali mi se čini da je on među retkima koji me se uopšte ne boji i to jako poštujem.

-Nisam je ja naterao da skoči, nisam ni bio sa njom kako treba, spavali smo par puta a ona je uvretela u glavu da sam ljubav njenog života. Kada sam joj jasno rekao da se ja ne zaljubljujem u nekog preko koga je već prošlo pola Beograda, ona je skočila sa zgrade. Platio sam sahranu, i dugo me je morila pomisao da sam mogao da budem blaži, ali ništa joj ja nisam uradio. - Objasnim.

-Vidiš Nataša je zbog toga olako prihvatila da ti bude žena. Došla je kod tebe, da bi se napokon osvetila. - Kaže mi Sunce.

-Verovatno da te ubije na spavanju. - Naruga mi se Zlatni.

-Ali je izgleda nešto shvatila u toj hotelskoj sobi, nešto je osetila i zato si ti još živ. I čim te spominje, i čim je nerviraš.

-Šta vi imate od ovoga? - Pitam.

- Pa sva trojica smo srećno oženjeni muškarci, pa smo mislili da i tebi damo istu šansu.

- Pravi beogradski kupidoni. - Ustanem i krenem ka halo-govornici. Njih trojica me preteknu, i Zlatni mi stavi ruku na rame. - Bude li joj falila dlaka sa glave, ovog puta ću te ubiti. Ili će ona.

Napnem sve mišiće koliko sam besan i kroz zube procedim. - Oženiću je.

-I bolje bi ti bilo. - Kažu mi u glas pa produže.

Dođem do halogovornice, pa duboko udahnem pre nego što bez razmišljanja okrenem njen broj.

-Halo. - čujem njen glas.

-Želim da te vidim. - Kažem, a ona poklopi slušalicu.

Okrenem broj opet.

-Halo.

-Nataša, dolazim da te vidim.

-Nataša je trenutno nedostupna, pokušajte kasnije. - Kaže, pa mi opet spusti slušalicu.

Udarim slušalicom pet puta o halo govornicu, i okrenem broj opet i opet, zvoni bez prestanka. Na kraju se opet javi.

-Halo.

- Slušaj me dobro. - dreknem

- Slušaj ti mene, brzo uzmi papir i olovku i piši, kada dobiješ poriv da me pozoveš. NEMOJ. - I opet mi spusti slušalicu.

Razlupam slušalicom telefonsku govornicu. Staklo leti oko mene na sve strane i kada završim duboko udahnem i iz sorca izvadim dvesta maraka pa ih uredno ubacim u automat za novčiće. Jebiga.

Izađem ispred i pokažem vozaču da je slobodan. Sedne za volan i dodam gas. Menjam brzine vozeću Bulevarom Revolucije i kroz glavu mi prođe kako sam budala što imam vozača. Ja oduvek zapravo volim da vozim. Volim taj miris gume i ulja, zvuk kočnica. Uskraćujem sebi neka životna uživanja novcem.

Parkiram ispred njenog lokala i utrčim unutra. Kada me vidi u šorcu bez majice raširi oči u čudu pa dotakne butinu.

Vidim kako joj se oči šire, opipava mesto. Garava je zaboravila nož.

Potrči uz stepenice i ja krenem za njom. Postavi mi nogu da mi zalupi vrata, ali ja je odgurnem i upadnem joj u stan.

-Šta hoćeš ? -vikne saterana u ćošak. - Pusti me da živim.

-Ušla si mi u život da me ubiješ, nosiš nož sa sobom uvek, danima me ovde mamiš uzdasima i pitaš me šta hoću.

-Ti nisi normalan.

-O itekako sam normalan, spuštaš mi slušalicu, izbacuješ me iz takta, svetiš mi se za smrt za koju nisam kriv. Nataša, prešla si moje granice.

Priđem joj sasvim blizu i povučem je sebi u zagrljaj. -Prepusti mi se. -Šapnem.

Gurnem je na krevet i legnem preko nje. -Predaj mi se. -Šapnem.

Ona tiho uzdahne. Rukom joj raširim noge, povučem svoj šorc na dole i jednim naglim nasrtajem prodrem u nju.

Ona mi spremni odgovori kukovima, i zajedno zaplešemo iznenađujuće kratak tango.

Ležim mirno ispod njega i ne mogu da verujem da smo oboje svršili posle bukvalno tri pomeranja. Potpuno je opušten dok se moja bež soba, beli zidovi i beo namestaj okreću oko nas.

Prstom mu prezim duž leđa, polako ga mažeći jer njegova težina na meni baš ono što mi odgovara.

On podigne glavu i poljubi me u nos. -Imamo mnogo toga da raspravimo. Mnogo tema za razgovor, ali šta misliš da se pre toga udaš za mene?

I tako je moj svet dobio boje.