SAMO JEDNA NOĆ.

WRONG MOVE

Uf, ok Emaa idemo. Samo uđi, prvo pokucaj budi divna i rješeno.

Kuc kuc

"Naprijed"-stari glas je odgovorio.

Kako mrzim kad me mala kučka pošalje kod ravnatelja samo što sam joj rekla da joj kosa smrdi na luk.
Dobro okej što je profesorica, ali zar ne trebamo biti iskreni jedni prema drugima?

Ušla sam u ravnateljev ured sa najvećim lažnim osmijehom na svijetu.
"Emma, treći put ovaj tjedan."- uzdahnuo je i opet rekao :"Šta si sad uradila?"

"Pa vidite, ravnatelju, ja NE pravim probleme. Vi znate da sam ja uvijek iskrena s vama. "- rekla sam izvlačeći se.

"Pa vidi ti si gotovo uvijek kod mene. Počinje mi se čini da dolaziš ovdje namjerno."

Hahahha jeli on ludi ili??

"Ravnatelju zar mislite da ja imam...."- promislila sam šta ću reći pa nastavila.

"Vidite, nije baš da obožavam vaše društvo. Budimo iskreni tko želi biti 3 puta tjedno kod vas. Nitko. I svi oni koji me šalju k vama su ludi. Zar ne mislite to?"

Pravila sam se važna i jakoo pametna.

"Uf, dobro Emma idi, slobodna si."

Hahah uvijek upali.

Čim sam izašla iz ureda, većina učenika su počeli gledati u mene. Ništa novo navikla sam. Ni ne smeta mi. Znam da sam prelijepa haha.
Kod mog ormarića bili su David, Sarah, Peter, Luka, Helena. Moji prijatelji. Luka je moj dečko i zajedno samo več dva mjeseca. Sve cure sline za njim, a svi dečki za mnom. Prilično jadno.
Luka je također jako popularan u školi. Igra nogomet i jako je dobar u tome.
David je Lukin najbolji prijatelji. Doslovno najveća budala. S njim nikad nije dosadno.
Helena je moja najbolja prijateljica od malena. Zajedno smo išle u vrtić, osnovnu i sad srednju školu.
Sarah je isto moja dobra prijateljica. Ali nju znam samo 3 godine. Upoznale smo se u 1 razredu srednje. Postale samo jako bliske.
Petar je jako majko. Petar je moj najbolji prijatelj. Znamo se 6-7 godina. Iskeno s njim mogu pričati o svemu i nije me sram. Petar se u zadnje vrijeme druži s Lukom više nego sa mnom. Ali to mi ne smeta.
A da, zaboravila sam onu kučku. Ivana. Petrova cura. Ne volim je. Ne razumijem zašto je Petar sa njom.
Ali whatever nije moja stvar da se petljam.

"Ćao društvo."-tihim normalnim glasom sam ih pozdravila.

"Ćao ćao."- vratili su.

"Gdje planirate večeras"- Helena će.

"Ja planiram kući spavati"-odgovorila sam.

"Molimm, Emma, kraljica noći? U krevetu da spava ?? Jesi li ti okej?"- počeo je Petar.

"Ha ha ha smiješan si. Ne mogu večeras, vraćaju mi se roditelji večeras."- rekla sam i prevrnula očima.

Moji su jako strogi i staromodni. Rade zajedno, pa je to razlog zašto stalno putuju. Meni to paše. Plate susjedu da mi kuha i obilazi. Najbolje od svega je to sto susjeda Holić ništa os toga ne radi. Hahaha ja kažem mami da preko novac "za cuvanje mene" da Holićkoj. Holićka nikad nije ni vidila taj novac.
Ne budu kuci po dva mjeseca i dodu na par mjeseci i opet odu. Savršeno. Neki bi rekli da sam usamljena. Nisam. Nikad bolje mi nije bilo. Parti svaku subotu kod mene.
Ali to se završava. Moji večeras dolaze.

"Narode, napuštam vas."-okrenula sam leđa i mahnula im.

Čim sam došla kući presvukla sam se u nešto udobrno.

Krenula sam prema kuhinji da si napravnin ručak jer crkajem od gladi.
Kada sam sjela i počela jesti začula se zvono.
Otvorila sam vrata i vidjela mamu i tatu.

"Hejjjj, dušo"-rekli su u glas.

"Hejj"-rekla sam kroz osmijeh i zagrlila ih.

Mama je odmah počela pričati kako su naporno radili a tata ju ju prekinuo u rekao :

" Pusti je ionako je ne zanima. Daj joj poklone."

"Ooo ima poklone za mene?"-pravila sam se kao da nisam očekivala.

Uvijek mi kupe poklone tako da sam znala da ce i sad.
Došla je noć. Mama je luda koliko mi je stvari kupila.
Nakon večere otišla sam u tuš i legla mrtva u krevet.

"Emma, ugasi taj alarm više."

"Emma, zakasnit ćeš."

Uporno samo čula da se netko dere ali ga nisam doživljavala.
Osjetila sam da me netko lupio po glavi jastukom.

"Aaa"- trljala sam glavu u bolu.

"Mamaa?? Šta bi to trebalo biti?"

"Hajde ne drami, zakasnit ćes u školu."- dobacila je na izlazu iz sobe.

"MOLIM AAA ZAKASNIT ĆU KOLIKO JE SATI."

Krenula sam trčati po kući tražeći torbu, mobitel, jaknu.
Opet sam došla u školu ne naspavana. Naravno. Pitam se hoću li ikada doći odmorna. Na uzlazu me dočekalo društvo.

"Jutro bebi"- Luka me zagrlio i poljubio.



"Jutro."-rekla sam i njemu i ostalima.

.Veliko odmor.

Sjedili smo na tribinama i čekali da zvoni za kraj. Uvijek na velikom odmoru sjedima na trbinama.

"Ljudiiiii, petakk je. Idemo večras u Deback."- Helena je pitala gledajući u mene.

Znala je ako ja kažem da, da svi idemo. Ne kao da sam ja šef ili tako nešto nego jednostavno imamo više zabave kad ja idem.

"Naravno. Petak je, dolazi DJ losse."-rekla sam.

"Yesss"- počeli su.

"Znaš da bi bilo loše bez tebe."- Sarah

"Znam"- namignula sam joj.

"Ljubavi ja neću moći ići"- Luka tihim glasom reče.

"Zaštoo??"

"Imam sutra utakmicu i ako se napijem večeras znaš da će me trener ubiti."

"Ahaa oke onda. Pobijedi sutra."

Rekla sam i poljubila ga.
Stvarno ga volim. On i ja samo kao Kim i Kenye ove škole. Smatraju nas couple of the years. Luka mi je stvarno drag i ne bih nikad željela povrijediti ga. A znam i on mene.

Nakon škole otišli smo kući.

"Mama, ja večeras izlazim. "

"Mlada damo a koga si pitala."

"Mamaa, nemam 6 godinaa."

"Kući da si u pola 1 ."

Otvorila sam oču i ne vjerici. Do pola 1 tad mislim krenut. Wtff.

"Mama tad je najbolja zabava. Molim te. Jel ti znaš moju repotaciju u školi? I šta bi se počelo pričati o meni kada bi ljudi znali da sam ja otišla kući u pola 1. To nema smisla."

"Uff filozofe. Kad misliš doći onda?"

"Uuu pa tamo oko fajrunta. Možda pola 5 ili 5 ili pola 6. Zavisi kakav parti bude."

Ustrčala sam brzo uz stepenica kako ne bih čula njem sljedeći komentar.
Ušla sam u kadu i pola se počela spremati za večeras.
Večeras Helenin brat slavi rođendan. Sjećam se da sam bila zaljubljena u njega prije.
Idemo večeras party..