Tmurni i snježni dan Pariških ulica dodatno je upotpunila uzburkana gužva automobila pa čak i motocikla koji su se spretno i snalažljivo progurivali među promet.
Nezadovoljno sam naslonila glavu na sjedište kolutajući očima na samu činjenicu da se do hotela nećemo dopeljati do kraja dana.
Moj otac je potiho opsovao kad je umalo došlo do okršaja našeg vozila i motocikla koji se proguravao kroz gužvu.Još jedan od napornih dana u nizu.
Ja i Harry nismo progovorili od jutra kada smo imali prepirku.On me je izbjegavao, pa tako sam i ja njega.
Nisam se ni htjela udubljivati u ikakvu konverzaciju jel sam smatrala nepristojnim to da nije bio u stanju da kaže o čemu je bila riječ, ako je već bila priča o meni.
Što sam ja, naravno, shvatila i sama, a shvaćanje je moj dragi psiholog samo dodatno potvrdio.Komično, ali istinito!
"Ovako ćemo." Moj tata probija tišinu u autu na što se ja trzam, te uključujem razgovoru jel sam hvatila da se upravo priča o nečem bitnijem.
"Ja idem kod jednog od mojih investitora na kratak razgovor, a vas djeco bih iskrcao u obližnji kafić pa se podružite dok mene nema." Nadovezao se s predhodnom rečenicom na što sam se ja automacki namrštila, te počela odmahivati glavom.
Ja i Harry, zajedno na kavi i to još da pričamo, čisto sumljam da je to izvodivo...
"Oče molim te, odvezi nas do hotela pa ćeš ti onda lako." Proturiječila sam mu, iako sam znala, vrlo dobro da otac to ne podnosi kada čuje.
Namršteno me ošinuo pogledom brzo vraćajući pogled na cestu.Oh, bojim se da mi nema pomoći.
"Annora,molim te." Rekao je kratko i jasno na što sam ljutito okrenula glavu prema prozoru, pokušavajući odlutati s mojim mislima negdje daleko jel u suprotnom ću se pojesti od nervoze i ljutnje.
Otac spontano uključuje žmigavac, te staje po strani mahajući nam rukama da poispadamo vani istog trena što i činimo.
Brzim pokretima jednom rukom kupim torbicu, a drugom odkačujem pojas, te napuštam auto bez ikakvog pozdrava.
Smetalo mi je, jako, sama činjenica da mi ovo priređuje, kao da je znao da nisam u dobrim odnosima s kovrčavim.
U istom ritmu smo ja i Styles potrčali po trotoaru primičući se obližnjem kafiću, spretno zaobilazeći prolaznike, a i ostatke snijega.
Harry je ubrzao primičući se vratima kafića, polako ih otvarajući.Kad sam bila bilzu njega naglo sam osjetila kako mi se noge spliću te kako padam na koljena.
Torba je poletila do Harryjevih nogu, a koljena su snažno udarila od tvrdi beton stvarajući mi jaku bol u tom prijedjelu.
Jauknula sam hvatajući se oko tog dijela, lagano se masirajući dok je Harry spretno pokupio moju torbicu te čučnuo pored mene.
"Jesi dobro?" Čučnuvši došao je u moju ravninu gledajući me zabrinuto dok sam ja jaukala od bola.
Prošaputao je zabrinuto kroz debeli crni šal koji mu je dosezao skoro do usana.Primaknuo je svoje mekane, ali snažne ruke, te me pokupio s poda velikom brzinom i jačinom.
Pružio mi je crvenu torbicu u ruku te mi se lagano nasmiješio.Mrko sam ga pogedala od boli koja je bila prisutna u predjelu mojih koljena, kada sam odlučila napraviti korak.
"Daj da ti pomognem." Harry je to primjetio na što je odlučio da ustupi, te ispreplete svoju ruku ispod mog pazuka tako mi pomazući pri mom hodu.
YOU ARE READING
Eyes Of Sorrow (H.S. Croatia)
FanfictionHladne glave,hladnog duha, pa tako i srca nemarno je činio točno ono što je naumio,točno ono što je smatrao ispravnim,bez obzira na poslijedice. A ona,lijevala je suze,jecala,preklinjala i molila,no on, je nastavio,samo je nastavio činiti ono što je...
