JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 2. Poglavlje

Polako otvaram svoje oči i trepćem par puta u pokušaju da se naviknem na dnevno svetlo. Oh čoveče! Glava mi puca. Sinoć nisam ni osetila alkohol koji sam konzumirala zbog saznanja da je Čupavi u stvari Harry, član Liamove bande.

Gospode!

Moram to nekako da proverim, ali ne mogu da pitam Liama jer će saznati da smo bile na njegovoj žurki. Kada smo sinoć došle, nije bio kući što sam i očekivala, tako da smo dobro prošle. A nisam sigurna ni da li je sada kod kuće.

Bilo kako bilo, ne mogu da razmišljam o tome. I onako me glava boli.

Lenjo izvlačim jednu, pa drugu nogu iz pokrivača i ustajem iz kreveta. Usput bacam pogled na svoje prijateljice koje i dalje čvrsto spavaju.

Ou… Tri sata popodne je. Pa s obzirom da smo do četiri, pola pet jutros pričale o onome što mi se dogodilo ili što je moglo da mi se dogodi, normalno je da ovoliko spavaju. Ispričala sam im sve sem dela da je Čupavi Liamov najbolji prijatelj i da je član njegove bande za koju one čak ni ne znaju.

Liam me je još kada sam saznala za bandu zamolio da nikome ne govorim o tome jer bi mogao da ode u zatvor ako bi policija došla do bilo kakvih informacija ili dokaza. A čak i da me nije zamolio, svakako nikome ne bih govorila o njegovim poslovima. Ipak od toga živimo.

U hodniku sam bacila pogled na veliko ogledalo i umalo se nisam uplašila sopstvenog izraza. Kosa mi je kao metla, maskara i ajlajner su mi razmazani ispod očiju. Zaboravila sam da skinem šminku sinoć.

Zevajući ulazim u dnevnu sobu i čudim se kada vidim Liama kako sedi za šankom na kraju ogromne prostorije, u delu gde se završava dnevna soba, a počinje kuhinja.

,,Dobro jutro.’’-ou jebote. Glas mi zvuči kao pokvarena truba. Liam podiže pogled sa novina ka meni i ujedno širi oči i podiže obrve, očigledno iznenađen mojim izgledom.

,,Dobar dan.’’-ispravlja me, a ja prevrćem očima.

Doduše malo mi je čudno što ništa nije prokomentarisao. Uvek je težio tome da besprekorno izgledamo oboje i da se isto tako i ponašamo. Pa dobro, malo lutam sa te staze, ali… Takva sam.

,,Meni je jutro, a ti kako hoćeš.’’-plezim mu se dok se krećem ka aparatu za kafu.

,,Mogla si da skineš šminku sinoć. Ne izgledaš nikako pristojno tako.’’-i naravno. Zašto sam i pomislila da neće prokomentarisati moj izgled?

,,Jebe mi se za to.’’-odbrusila sam znajući da će uslediti svađa.

,,Stephanie!’’-glas mu je strog i upozoravajuć.

,,Šta je?’’

,,Rekao sam da ne želim da se tako izražavaš. Ti si devojka, to ti ne priliči.’’-da se nevino nasmejem i dobacim sarkastičan komentar, odbrusim i rasplamsam svađu ili ga ignorišem? Mogućnosti su raznovrsne i znam da bi mi se sve svidele.

Ipak biram onu koju on retko očekuje. Samo sležem ramenima i sedam preko puta njega sa kafom u ruci.

,,U redu.’’-nevino kažem. Ha! Znala sam! Nije to očekivao. Na trenutak skuplja obrve, ali se brzo pribira i vraća svoj ravnodušan stav.

,,Jesi li gladna? Hoćeš da postavim ručak?’’-pita ispijajući svoju kafu.

,,Ne još. Prvo moram da popijem kafu, a sigurna sam da bi i devojke to želele.’’-kažem dok prinosim vruću kafu usnama.

,,One su tu?’’-ili mi se čini ili je on iznenađen. Zagledala sam se u njega proučavajući njegovo lice, ali kao i inače. Ravnodušan je.

,,Mhm. Znaš da kada dođu ostaju do kraja vikenda.’’-sležem ramenima.