JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 42. Poglavlje

Obećanje dato sebi.. pa skoro da sam zaboravio na njega. Ali njene reči.. vratile su me u trenutak kada sam sebi rekao da moram nešto da učinim. Jer tu malu moram da imam uz sebe. Ne na onaj način na koji je sada imam, na prijateljski.. već na onaj drugi.

Želim da joj pružim ljubav i da ona meni istom merom uzvrati. I to se događa... Ali u mojim mislima. Tamo smo nas dvoje srećni, nemamo briga, prepreka. Sve je savršeno.

Ali svaki put kada otvorim oči i suočim se sa realnim svetom.. sve padne u vodu. I teško je.

Bar je bilo.

Sve do njenog predloga. Čim je to izgovorila, mala nada se pojavila u meni da ona nije baš ravnodušna što se mene tiče.

I iako mi je zdrav razum govorio da se ne zanosim, nisam ga poslušao. Nastavio sam da verujem u to da će iz svega što imamo izaći nešto više.

Baš kao što sam sebi rekao: Ići ćemo korak po korak...

Harry Styles.

Par trenutaka samo stojim i gledam u papir i čitko ispisana slova. Nije moguće... Šta...? Skroz sam zbunjena. Zašto bi se neko okomio na nas? Jel u pitanju neki dug? Ne bi trebalo. Liam ni sa kim nije vodio bilo kakve poslove, koliko ja znam.

Dođavola, pičam gluposti. Ne znam više...

,,Neko se jebeno poigrava sa nama!''-Liam psuje i kada mi papir izmakne iz vida tek onda shvatam da Liam čak i nije pored mene. Čim podignem glavu vidim ga hvata novu belu vazu i iz sve snage je baca ka zidu i razbija je. Alis vrisne iz mene i Liam se okrene ka nama. ,,Ne stojte tu! Dovedite sve ovde odmah!''-on urla na nas i koliko god sebi govorila da se ne obazirem na ovo, moje telo se koči.

,,Idemo, Alis...''-čujem Brook iza sebe, a potom i zatvaranje vrata. Međutim, moj pogled je i dalje na mom bratu. Dok ga gledam ovakvog, dok bes izbija iz njega poput lave, ne mogu da se pomerim. Disanje mi je suviše usporeno i plitko. A kada krene ka meni, srce mi zalupa još brže i skroz ostanem bez vazduha.

Slike oca kako se kreće ka meni samo kako bi me udario se mešaju sa ovom realnom situacijom. Dele nas dva koraka i kada on napravi jedan napred, ja odem unazad. Liam na trenutak stane.

,,Steph?''-kaže nežno i to što čujem njegov glas, a ne glas svog oca me opusti i ja konačno izdahnem. On to shvati i nakon dve sekunde sam u njegovom zagrljaju. Čvrsto me drži i znam da je to on, a pomešane slike njega i oca kao iste osobe, blede.

Ovo je moj brat. Jer Robert Payne me nikada ovako ne bi zagrlio. Možda da dok smo imali novca i dok sam bila njegova princeza, ali posle toga ne. Taj čovek mi je samo u najranijem periodu života pružio ljubav, međutim sećanjene na nju je izbledelo kada me je prvi put udario.

,,Izvini, srećo. Zbog vikanja. Mnogo sam besan. Osećam se užasno trenutno. Ne znam koliko će daleko ovo da ide. Ne znam kako da te zaštitim.''-kaže iskreno i duboko uzdahne. Moje telo se opusti u potpunosti.

***

Trenutno uzašno brinem za svog brata, za sebe, za ostalu ekipu. Ali odlučim da odglumim staru Steph. Tužno je što sada moram da se zapitam šta bi ona uradila u ovakvoj situaciji. Koliko kod pričala da sam se nakon Adamovog odlaska promenila, odnosno vratila na staro, u suštini nisam.

Ja sam u stvari izgubila svoju ličnost. Ponekad Grešnica, ponekad Svetica.. zavisno od situacije. Trenutno.. trenutno treba da budem ona dobra i povučena Steph, ali kada mi prođe misao kroz glavu da neko želi da povredi mog brata i prijatelje koji su mi sve na svetu, to me razljuti. I ponašanje koje mi je trenutno neophodno, izbija na površinu.