JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 35. Poglavlje

Moj Mišić... Devojka koju sam mislio da poznajem bolje od sebe.. u stvari je bila samo maska. Toliko dobro je prekrila svoje pravo lice i svoju ličnost, da je sve, pa čak i samu sebe ubedila u to da je ona druga osoba.

Sve svoje emocije je skrivala. Sve one koje bi, ako ih pokaže, mogle da je povrede. Iz nje su izlazili samo bes, mržnja, arogancija i bezdušnost dok je bila u društvu. Ali priznajem... Dok je sa mnom, postajala je druga osoba, polako je počinjala da mi se otvara. I svaki put kada bi to učinila, dobijao sam delić slagalice njene linosti.

Ali opet je ta slagalica bila prevelika i mislio da će mi trebati još mnogo dok sve deliće ne spojim u jedno.

I onda se desilo to.

Ona je naletela na njega, njen svet se preokrenuo. U deliću sekunde, njena maska je pukla...

Harry Styles.

Pritisak u mojim grudima je prevelik i taj jebeni balon u mojim plućima se širi, ali nikako da pukne i olakša mi ovu jebeno glupu situaciju. Zašto ne mogu da se pomerim? Zašto i dalje buljim u njega i ne govorim ništa?

Osećam njegovu ruku na ramenu kako me blago drma.

,,Steph, jesi to ti?’’-on pita, a njegov glas se meša sa još nekim.. ali ne... Taj drugi mi ne dopire do mozga. On je trenutno meni u prvom planu i to mi tako ide na živce. A ne mogu da se dozovem.

,,Stephanie!’’-drugi glas je sada dosta jači. Nečija ruka me hvata za bradu i okreće moju glavu u stranu.

I tek tada, kao da se budim iz nekog sna. Dolazim sebi.

Oblizujem svoje usne i čujem Čupavog kako me pita jesam li dobro na šta ja samo klimam glavom. Okrećem glavu i moj pogled je ponovo usmeren na dečka ispred mene.

Ni malo se nije promenio. I dalje ima tu srednje ošišanu kosu, ali na seksi način razbarušenu. Predivne crte lica i neverovatne morsko plave oči. Osmeh mu igra na licu dok mi upija svaku crtu lica. Postaje mi neprijatno zbog toga, moji obrazi gore.

Dođavola! Ne opet!

Trgni se, Steph!

,,Ja...’’-moj glas je šapat. Ponašam se kao smotanuša najveća i ne mogu to da promenim. Kao da sam zarobljena u telu druge devojke.

,,Tako mi je drago što te vidim, malena.’’-kaže polako i nežno kada zglobovim prstiju pređe preko mog obraza. Koža mi se automatski naježi i ja se odmaknem korak unazad.

,,Nemoj.’’-kažem teško dišući. Okrećem pogled ka Čupavom i odmah pružam ruku dajući mu znak da me uhvati što i čini. ,,Mi.. idemo...’’-isprekidano govorim i pravim korak ka Čupavom, ali me njegova ruka zaustavlja.

,,Malena, žao mi je. Morao sam...’’

,,Ne govori ništa.’’-kažem odsečno kada se okrenem ka njemu. Moj stav nije poljuljan kao malopre. ,,Ne želim da znam.’’-kažem i sa tim rečima povučem Čupavog za ruku.

Kako se udaljavamo, težina mojih grudi postaje manja, ali slike od pre 2 godine se u mojoj glavi samo gomilaju. Zašto se vratio i ponovo otključao kutiju uspomena? Rekao je da odlazi... Zašto se nije zadržalo na tome?

,,Mišiću.’’-njegov glas me trza. Odmah se okrećem i srećem sa njegovim zabrinutim pogledom. ,,Ruka ti se trese. Jesi okej?’’-pita i ja klimam glavom, bez reči.

,,Vozi ti...’’-kažem i dam mu ključeve kada stignemo do auta. Ne mogu sada da sednem za volan. Misli su mi u drugom svetu i vremenu. Ne želim još jedan sudar da izazovem. Bilo su dosta ona dva ove godine.