JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 37. Poglavlje

Neka nepoznata sila me odvlači iz sveta snova i budi me. A ubrzo shvatam da je ta sila u stvari nenormalna bol koja dolazi iz moje glave. Tiho jaučem i pitam samu sebe zašto sam kog đavola morala toliko da pijem sinoć.

Tek posle dobrih par minuta prisećanja na sinoćno veče, naglo otvaram oči jer upravo shvatam da nemam pojma kako sam dospela kući...

Čekaj malo.

Ovo čak i nije moja soba.

Kroz maglu se sećam Louisa, pića i.. Adama... Taman da ustanem iz kreveta, shvatam da na sebi nemam ništa od odeće. Upravo sedim u tuđem krevetu kao od majke rođena. Odmah grabim pokrivače i prislanjam ih uz sebe dok mi se u grudima skuplja nepodnošljiva težina. Suze mi se gomilaju i par njih klizi niz moje obraze.

Šta sam to uradila...?

Dajem sebi par minuta da dođem do daha i da se smirim pre nego što ustajem i grabim svoju odeću sa poda. Istog trena kada se obučem, verovatno sa razmazanom šminkom i raščupanom kosom, izlećem iz sobe i odmah se nalazim u.. dnevnoj?

Jebote, mi smo u hotelu.

,,Steph...’’-njegov tihi glas me trza iz misli i odmah se okrećem u stranu. On u bademantilu upravo izlazi iz kupatila. Bes isparava iz mene dok koračam ka njemu.

,,Stoko!’’-viknem i opalim mu šamar. ,,Kako si mogao?! Bila sam pijana!’’-vičem na njega dok ga još par puta udaram u grudi. Mučnina se stvara u mom stomaku. Ne sećam se tog dela sinoć, koliko god pokušavala. U meni postoji nada da nismo spavali, ali kada se setim svog golog tela.. mrak mi padne na oči.

Ispala sam tako laka. Ostavio me je, vratio se i šta? Ja sam mu uletela u krevet. Ma bravo, Stephanie. Bravo.

,,Žao mi je. Bio sam pijan. Hteo sam da se zaustavim, ali.. nisam uspeo.’’-kaže.

,,Znaš li kako je meni sada? Koliko se sama sebi gadim?’’-pitam praveći grozljivu facu. Dobro sam svesna toga da mu upravo priznajem da i dalje postoji.. nešto protiv čega se borim.

Dodjavola! Zasto sam pila?!

,,Ne. Nemoj. Možda.. možda je ovo bio znak.’’-kaže i na sekundu se nasmeši. ,,Možda sudbina želi da nas ponovo spoji.’’-kaže i krene da mi pomazi lice, a ja mu odgurnem ruku i napravim korak unazad.

,,Kakav znak?! Kakva sudbina?! Toga nema! Nema nas!’’-vičem iako me sopstvene reči bole. Znam da ne bi trebalo, ali.. jebiga, ovaj kreten jako utice na mene.

Gospode...

,,Ima! I dalje postoji nada, malena. Znam da i ti osećaš nešto prema meni. Bio sam gad i povredio te, ali ispraviću tu. Sada sam pored tebe.’’-kaže kada se nađe ispred mene sa rukama na mom licu.

,,Zašto to radiš?’’-pitam na ivici da zaplačem. ,,Ja ne mogu, n...’’

,,Znaš kako ćemo?’’-prekida me i savija se malo kako bi dobio bolji pogled ma moje lice. Mali osmeh mu se pojavljuje. ,,Ići ćemo polako. Izaći na neku večeru, u bioskop... Videćemo kako će da ide. Dajmo šansu jedno drugom. Samo šansu. Šta kažeš?’’

***

Tog jutra.. pa podneva, kada sam stigla kući, Liam nije bio tu. A Clara je došla sat vremena posle mene iz kupovine i odmah se bacila na spremanje rucka. Nisam mogla da učim, a ni da čitam jer.. pa.. nisam bila dovoljno skoncentrisana na to. Misli bi mi začas odletele negde drugde.

Htela sam da pozovem Čupavog i vidim šta radi i kako je onaj klinac, ali kaže da njegov broj nije u funkciji. Čudno...

Nazvala sam nakon toga Kim, ali je ona, naravno, bila zauzeta. Čime? Mojim bratom, logično. Pa.. lepo kažu, treća sreća.