JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 36. Poglavlje

I ponovo su najgore stvari prolazile mojim mislima dok sam čekao da mi se javi. Zvonilo je i zvonio, ali ništa. Cele noći i celog jutra, nije mi se javljala. Samo sam želeo da je čujem. I kada je konačno prestalno da zvoni, kada sam sa druge strane slušalice začuo disanje, laknulo mi je.

Ali umesto njenog glasa, samo sam začuo muški smeh i glas momka kog bih sravnio sa zemljom da je preko puta mene.

,,Nisam znao da je ovako vatrena u krevetu...’’

Njegove reči i prekid veze učinili su da moj glas ekspldira od besa, a isto tako i moj telefon koji je u trenutku poleteo ka zidu i smrskao se u milion parčića...

Harry Styles.

Sitnim i sporim koracima prelazim ulicu i zastajem na par sekundi pre nego što otvaram vrata kafića i ulazim unutra. Pogledom prelazim preko studenata koju se tu posle predavanja skupljaju. Pravim korak napred i odmah mi vidim dečka na drugom kraju prostorije kako ustaje i maše mi da dođem. Srce mi brže zakuca dok koračam ka njemu.

On sve vreme stoji i kada mu priđem, nasmeši se i krene da mi pridrži kaput, ali se izmaknem i sama ga skinem. Izvlači mi stolicu da sednem i ne mogu, a da ne primetim te njegove gestove. Ne znam da li se trudi ili to radi onako spontano. Pre bih rekla da je ovo prvo.

Konobar nam prilazi i pita šta želimo da popijemo. Oboje naručujemo čaj od brusnice i to me podseti da smo uvek kada bi izašli, pili isto.

,,I dalje je isto.’’-kaže i ja tiho uzdišem ne želeći da me čuje.

,,Reci zašto si me zvao.’’-kažem kada pogled sa svojih noktiju dignem na njega. Samo želim da što pre završim sa ovim...

,,Želim da ti se izvinim za ono što sam ti uradio.’’-kaže i moje srce ponovo zaigra u neobičnom ritmu.

,,To neće ništa promeniti.’’-kažem.

,,Nažalost neće.’’-on kaže kada konobar sa našim čajevima stigne. Odmah stavljam malo šećera i mešam kašičicom. ,,Steph... Možeš li da mi oprostiš?’’-pita kada se malo nagne preko stola i uhvati moju ruku koju odmah izmičem.

,,I da ti oprostim.. kakve koristi imaš od toga? Gotovo je, Adame. Ta priča je završena.’’-kažem.

,,Ne, Steph. I dalje je isto. I dalje osećamo nešto jedno prema drugome. Priznaj.’’-kaže. Njegove samouverene reči kao da su pokucale na vrata kuće u kojoj spava ona stara Steph i probudile je.

,,Nemam šta. Ne osećam ništa prema tebi. Sve si uništio. Ostavio si samo jednu bednu poruku.’’-kažem i primećujem da se ona Steph polako, ali sigurno razbuđuje.

,,Morao sam. Ne volim opraštanja. Ne mogu da ih podnesem.’’-kaže i bes u meni poraste. Bes za koji sam bila ubeđena da nova Steph ne poseduje sada se manifestuje se kroz moje reči.

,,Ti si kukavica. Zar je teško reći nekome u lice šta imaš? Jer meni nije.’’-ispljunem. Pritisak u mojim grudima se svede na minimum koji gotovo da ne osećam. Tako mi je drago što sam se vratila.

,,Ti si drugačija.’’-kaže i natera me da se nasmejem od muke.

,,Koliko njih je to čulo?’’

,,Steph, zašto to radiš?’’-pita kriveći glavu na stranu.

,,Šta to?’’-pitam jer zaista ne znam o čemu govori.

,,Zašto me odbijaš od sebe? Zašto mi se ne vratiš?’’-pita. Moja vilica padne do stola.

Da mu se vratim?! Sta umišlja on?! Da nakon što je otišao ostavljajući mi samo jebenu poruku, da ću da mu padnem u zagrljaj čim ga vidim i zaboravim sve?! E pa neće moći.