JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 19. Poglavlje

,,A da me ipak pustiš?’’-pokušavam po ko zna koji put da nagovorim onog mlađeg policajca da me pusti da idem.

,,Rekao sam ne!’’-poprilično iznervirano kaže dok pokušava da nastavi da radi nešto na svom telefonu.

,,Sutra ćeš me i onako pustiti. Zašto me ne bi poštedeo muka i pustio me sad? Uzeću taksi i pravac kući. Biću dobra cura obećavam.’’-molim dok se držim za one rešetke od ćelije i gledam ga kroz njih. Kad bih samo mogla da se provučem…

Ali ne možeš. Debela si.

Frkćem zbog svoje podsvesti koja mi u poslednje vreme baš ide na živce.

Onaj policajac iz sve snage udara šakama o sto nakon čeka ustaje i prilazi mojoj ćeliji.

,,Imaš li novca da platiš kaznu?’’

,,Ne…’’-dođavola.

Tako mi i treba kada nisam htela da mi Liam otvori račun u banci.

,,Onda prestani da pričaš i lezi da spavaš!’’-iznervirano širi oči ka meni.

,,Pa kako ću na ovome da spavam?’’-pitam pokazujući na.. beton preko kog je prebačeno prašnjavo i prljavo ćebe.

,,Lepo!’’

,,Ali…’’

,,Progovori još jednu reč i zadržaću te ovde još dva dana!’’-preti.

Dođavola! A činio se kao zanimljiv dečko. Mrštim se i besno udaram nogom o pod. Okrećem se i korčam ka onom.. stepeniku! Na kome moram da spavam! Užas! Hoću Harryev krevet!

***

Neko glasno udaranje me tera da otvorim oči. Uf, uf, uf… Bol u vratu i leđima je.. užasna.

,,Hajde, ustaj!’’-neko viče i ja odmah otvaram oči jer shvatam da to nije Čupavi. Nije njegov glas.

Sve je sivo oko mene.

Podižem se i vidim rešetke, a iz njih čoveka u plavoj policijskoj uniformi.

Joj, pa ja sam u policiji. Od sinoć, jel?

Kroz maglu se sećam policijskog auta, plavih i crvenih svetla, lisica, ćelije… Uf.

,,Hoćeš li da ideš kući ili planiraš da ostaneš ovde?’’-ponovo se dere.

,,Polako, čoveče. Još uvek se treznim.’’-režim nanjega dok ustajem i pokušavam da se rešim vrtoglavice.

Pravim par koraka ka rešetkama i zastajem.

,,Hajde, puštaj me odavde.’’-mrzovoljno kažem dok se prozevam i čekam da mi otvori.

,,Možda bih mogao da te zadržim još danas ovde, šta kažeš?’’-izaziva me.

,,Kažem da nemaš na osnovu čega.’’-odgovaram.

,,A na osnovu čega ti to zaključuješ?’’-on misli da će meni da smesti zamku?

,,Na osnovu Krivičnog prava.’’-kažem poprilično samouvereno.

,,Opa. Kriminalistika, ha? Ko bi rekao…’’-komentariše dok se smeška. Ko bi rekao da će student Kriminalističkog fakulteta da završi u pritvoru. Hm.

,,Dosta ćaskanja. Otvaraj ovo.’’-kažem nestrpljivo, a on se još jednom nasmeje pre nego što otključa ćeliju i pusti me da izađem.

,,Pođi sa mnom.’’-kaže i provede me kroz hodnik. Ušli smo u kancelariju i on je seo za sto. Iz fioke je izvadio moju torbicu i pružio mi je.