JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 33. Poglavlje

Moje disanje ubrzava i bes u meni raste svake sekunde sve više i više. Moja.. drugarica silazi sa radne površine i staje iz svog.. dečka!

Jebem mu! Oni su se par meseci ispred mojih očiju viđali! Kako nisam shvatila?!

,,Steph, mi...’’-Liam kreće da objašnjava, ali ga prekidam.

,,Vi šta?! Šta ćeš da mi kažeš? Da nije to što mislim? E pa meni izgleda da baš to jeste!’’-vičem.

,,Steph...’’-sada se i ona javlja.

,,Ti ućuti!’’-dižem prst ka njoj. ,,Ti.. ti.. ugh!’’-režim jer ne znam šta da kažem, kako da nađem prave reči za ovu zbrku! ,,Razgovaraćemo još!’’-vičem na njih pre nego što se okrećem i napuštam dnevnu sobu.

Trudim se da što brže spakujem malo odeće i odem odavde. Moram da zamolim Čupavog da ostanem kod njega do vikenda. Moram da razmislim o ovom.. o ovom sranju!

Ne mogu da verujem da mi brat jebe najbolju drugaricu! Sve četiri smo se dogovorile da ćemo podeliti svako seksualno iskustvo jedna sa drugom i šta sad? Ja treba da slušam nju kako priča o sesku sa mojim bratom?!

Fuj! Ne! Ne misli o tome!

,,Stephanie...’’-čujem ženski glas iz svojih leđa u trenutku kada zakopčavam torbu.

,,Ne obraćaj mi se.’’-kažem odsečnim glasom i podignem torbu. Prolazim pored nje, ali mi hvata ruku i zaustavlja me.

,,Nemoj da se ljutiš. Pa šta ako se viđamo? Nismo deca, Steph.’’-kaže i ja otrgnem ruku. Ne znam šta da kažem, te bez reči produžujem u hodnik i brzinom svetlosti se obuvam i oblačim kaput te hvatam i drugu torbu i izlazim napolje.

Moj Land Rover juri ulicama i moja noga gazi papučicu sve više svaki put kada mi u glavu dođe slika mog brata kako pipka moju prijateljicu.

Dođavola! Oni ne mogu da budu zajedno!

Moje misli prekida zvuk mobilnog. E pa ko god da je, moraće da sačeka. Za par minuta stižem do Harryeve zgrade, ne mogu sada da se parkiram samo da bih se javila.

I tako tokom celih tih par minuta, Jennifer Lopez nije prestajala da peva. Sve dok se nisam parkirala i konačno javila.

,,Dobro, ako vidiš da se ne javljam, zašto ne prekineš?! Vozim! Ne mogu da razgovaram!’’-vičem preko telefona na Čupavog ni krivog ni tužnog. On ništa ne odgovara, samo uzdiše. ,,Izvini. Malo sam.. nervozna.’’-kažem. Osim scene sa ono dvoje, treba da dobijem i kombinacija ta dva mi trenutno izjeda živce. ,,Jesi spreman? Ja sam ispred zgrade.’’-kažem nešto mirnijim tonom.

,,Silazim za minut.’’-kaže i prekine.

***

I tačno minut kasnije, on izlazi iz ulaza, ali umesto da sedne na vozačevo mesto, zaobilazi auto i otvara moja vrata.

,,Šta radiš to?’’-pitam.

,,Ja ću da vozim. Nervozna si i besna i takva ne možeš da voziš.’’-kaže najozbiljnije moguće. I u pravu je.

Bez rasprave se prebacujem na vozačevo sedište, ne izlazeći iz auta. Čupavi seda na vozačevo mesto i pali auto te izalzi na put.

,,Smem li da pitam šta se dogodilo?’’-pita vrlo obazrivo, a ja samo uzdišem i uzimam par sekundi pre nego što mu odgovaram.

,,Liam i Kimberly su zajedno.’’-kažem i prevrnem očima.

,,Znači saznala si...’’-kaže kroz izdah i ja se odmah okrenem ka njemu.

,,Šta to treba da znači?’’-pitam. Ne.. nije moguće. ,,Ti si znao za to?!’’-pitam kroz zube. Ne, on bi mi rekao. Rekao bi mi, zar ne?

Nažalost, nisam u pravu, a to potvrđuje on sam klimajući glavom.