JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 43. Poglavlje

Za razliku od prošle godine, izgleda da će nam ove godine leto doći ranije. Napolju je vrelo. Kao da je jun. Zapravo, danas je 19. Maj. Ali nije dan neobičan samo zbog vrućine. Danas Čupavi i ja idemo u Pariz. Sutra je godinu dana od kako smo prijatelji. I on je došao na ideju da idemo u Diznilend.

Zašto? Zato što su glavni junaci Dizni crtaća Mickey i Minnie Mouse. Isprva sam mislila da se zajebava sa mnom, ali kada sam shvatila da je ozbiljan, malo sam bolje razmislila i na pamet mi je palo.. što da ne?

I evo me sada, pakujem stvari u jedan koferčić dok Liam nije tu. Mislim da je otišao kod Kim. Mada mu džaba to. Neće mu oprostiti. Moj brat je bio toliko pametan da se napije i pojebe drugu devojku. I sada ispašta zbog toga. Tako mu i treba kad je svinja. Zna da jedva podnosi alkohol i opet pije.

Bolja strana njegovog raskida je veća zarada bande. Imali smo 8 pljački u mesec dana i 3 aukcije. Dobru smo lovu uzeli. I još jednu aukciju imamo ove nedelje, taman kada se Čupavi i ja vratimo.

Moje misli prekida zvuk mog mobilnog. Uzimam ga sa punjenja i javljam se.

,,Spremna si?’’-pita sa druge strane slušalice.

,,Još samo par stvari da spakujem.’’-kažem. ,,Ti?’’

,,Spreman sam. Polazim za par minuta.’’-kaže i ja mu odgovaram da ću biti spremna kada dođe. Potom prekidam vezu i odlazim da operem zube.

Kada spakujem sve, uzimam papir i olovku i pišem Liamu poruku u kojoj mu govorim da odlazim u Pariz i da ću se vratiti u petak ujutru. Huh... Danas je ponedeljak i let imamo za 2 sata. Večeras bi trebalo da stignemo tamo.. a možda i noćas.

Uglavnom, sutra obilazimo Diznilend, prekosutra idemo do Ajfelove kule i u četvrtak idemo na ručak pa se pakujemo i polazimo. I u petak smo ponovo ovde.

Uzimam duboki udah pre nego što ostavljam papir na šank i odlazim u hodnik. Grabim svoju trenerku i rančić te hvatam ručku koferčića i izlazim u hodnik. Zaključavam stan i taman kad se okrenem ka liftu, Čupavi izlazi iz njega.

,,Hej.’’

,,Hej. Došao sam da ti pomognem.’’-kaže i uzme moj kofer. Pa i nije baš da nisam mogla da ga sama snesem dole.

,,Došao si autom?’’-pitam i on klimne glavom.

,,Mhm. Ostaviću ga na aerodromu da ne moramo da idemo taksijem kada se vratimo.’’-kaže.

,,Odlično.’’

,,Jel si rekla Liamu?’’-pita.

,,Ostavila sam mu poruku.’’-kažem i on cokne.

,,Poludeće kada vidi. Zašto mu nisi rekla jednostavno?’’-pita. Kao da je to lako.

,,Zato što bi me zaključao u sobu sve dok ne odustanem od te ideje.’’-kažem i on prevrne očima.

,,Ne, ne bi. Samo bi pokušao na 100 i jedan način da te odgovori da pođeš.’’-kaže.

,,Ej. Idemo u Pariz! Nema šanse da ću da razmišljam o Liamu sada. Zato zatvori tu temu i vozi nas na aerodrom.’’-kažem kada on stavi moj kofer u gepek.

***

Tri sata čekanja na aerodromu bila su previše za mene. Od dosade sam izgrickala sve od čipseva i slatkiša što sam imala u rancu.

,,Još jedan?’’-Čupavi pita kada otvorim treću kesicu čipsa.. nakon četiri pojedene čokoladice. ,,Stvarno?’’-pita u neverici dok diže obrve ka meni. Iz inata vadim par tanko iseckanih i isečenih kolutića čipsa i stavljam u usta. Glasno ih žvaćem dok on gleda ravno u moja usta.