JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 32. Poglavlje

Tog trenutka, nešto se u meni slomilo. Ponos? Verovatno. Upravo me je ponizila bivša devojka mog prijatelja. Ne znam zašto me ovo pogađa.

Da, priznajem. Povređena sam. Osećaj je sjeban. I užasan.

Normalna Steph bi legla na zvono i čekala dok joj ona kokoška ne otvori vrata kako bi joj dala pesnicu u lice. A ova povređena Steph.. ona se samo okrenula i teškim koracima napustila zgradu.

***

Teskoba u grudima nije prestala ni kada sam stigla na krov, na jedino mesto za koje sam sigurna da me niko neće uznemiravati.

Nemam pojma koliko sam sedela sama na hladnoći dok je sitan sneg sporo padao.

Skupila sam noge uz grudi i gledala u narukvicu koju mi je Čupavi poklonio za Božić. Srebrna obična narukvica sa priveskom Minnie Mouse.

Smešim se sitno dok se prisećam kako je bio nervozan kada mi je davao poklon. Nije znao hoće li mi se svideti ili ću ga opaučiti zato što me podseća na to da ličim na miša. Nesvesno ispuštam par suza, ali se brzo pribiram i brišem oči.

Nema plakanja. Zašto ja uopšte plačem?

Oh dođavola, izgubiću prijatelja. Zato plačem. Muško-ženska prijateljstva su nemoguća ako jedna strana ima partnera. A on ima. I on je jedini koji me razume.

Sranje...

***

,,Znao sam da ću te tu naći.’’-dobro poznati glas me tera na tih vrisak. Okrećem se u pravcu odakle dolazi i vidim prelepog dečka umotanog u šal. Priđe mi i čučne preko puta mene. Hvata moje ruke i svoje i govori mi kako su ledene. ,,Koliko si dugo ovde?’’-pita, a ja sležem ramenima. Osećam se kao da ću svakog trena da zaspim. Umorna sam.

,,Od jutros...’’-glas mi je jedva čujan. Osećam nešto toplo na svom čelu i treba mi par trenutaka da shvatim da su to njegove usne.

,,Gospode, ti si vrela!’’-kaže i obuhvati moje lice. ,,Pogledaj me.’’-naredi mi, ali se meni oči sklapaju, tako da je zaista teško gledati ga. ,,Hajde, pomozi mi. Moram da te podignem.’’-kaže nakon čega se uz njegovu pomoć prvo premestim u klečeći položaj, a onda me on podigne gore. Noge su mi slabe i govorim mu da sačeka malo, ali on me ne sluša, već stane pored mene i u sekundi me podiže sebi u naručje.

Želim da se pobunim, ali sam preslaba za to. Sve što je izašli iz mojih usta, bio je samo udah...

***

Prevelik val vrućine je u sekundi zaposeo moje telo i naterao me da se probudim. Dočekala me je ista slika kao i pre dve večeri. Dobro, slična. Čupavi je sedeo pored mog kreveta, ali ovoga puta je izgledao sveže i naspavano.

,,Zašto je ovde tako vruće?’’-pitam kada se ispravim u sedeći položaj.

,,To je od lekova koje su ti doktori dali da ti spadne temperatura.’’-kaže i premesti se pored mene, na moj krevet.

,,Kakva temperatura?’’-pitam dok mi opipava čelo prvo rukom, a onda i usnama.

,,Visoka.’’-kaže. ,,Malo si se prehladila i skočila ti je temperatura. I još jutros nisi popila svoje lekove.’’-kaže strogim glasom. Prevrnem očima dok vraćam film od jutros. Tačno. Izašla sam iz stana, a da nisam uzela lekove, ni doručak. A onda...

Okrećem glavu u stranu i samo duboko uzdišem.

,,Zašto mi se nisi javio?’’-pitam odjednom, ali ga ne gledam.

,,Kada?’’-pita.

,,Sinoć.’’

,,Oh...’’