JUST FRIENDS (Harry Styles I sezona)

Just Friends - 28. Poglavlje

Celog popodneva i cele večeri. Čekao sam. A šta sam drugo mogao? Nisam znao gde da je tražim. Ludeo sam. I kada su mi živci bili pri kraju, stigao mi je poziv. Poziv koji bi me uništio i saznanje zbog kog sam bio spreman da dignem ruku na sebe. I uradio bih to. Da se samo jedna stvar nije dogodila.

,,Rekla je ’’Čupavi’’ i onda pala u komu.’’

Harry Styles.

Mislim da mi je srce stalo. Ne znam čak ni da li sam disala. Jedino što sam osećala je vrućina u telu i njegov pogled prikovan za nas dvoje.

Ovo je loše.

,,Ti...’’-čujem njegov glas kako reži. Ne stižem ni da se okrenem, a Čupavi mi već izmiče iz ruku.

I fljas.

Liamova pesnica je na prelepom licu kovrdžavog dečka.

I još jedna.

Automatski ispuštam vrisak i trčim ka Liamu koji steže Čupavog za majicu i viče na njega.

,,Dalje od nje, jesi li razumeo?!’’-urla, ali Čupavi sa stisnutom vilicom ne daje nikakav znak.

,,Liam, ostavi ga!’’-vičem i hvatam ga za ruku.

,,Ti se ne mešaj!’’-viče i sledeće što osećam dok se on okreće ka meni je udarac pravo u lice. Teruram se par koraka unazad i saplićem na nešto te padam ravno na krevet.

Čujem viku. Sve je jača. A sada se čuje i pljesak. Šamari.

Ne.

Otac ponovo udara majku.

Silazim sa svog kreveta i na prstima se približavam vratima. Tiho ih otvaram i provirujem pazeći da me majka ili otac ne vide. Onda bih dobila batine.

Ali svejedno, nastavljam. Nešto me vuče ka tim vratima. Želim da znam zašto otac sada udara majku. Jel zaradila premalo novca? Ne znam. A ne smem ni da pomislim da pitam. Provirujem malo više i naginjem se. Otac stiska majku za vrat i viče na nju, a onda je pušta i udara je u lice. Njena glava se okreće u stranu, kosa joj se lepi za krvavo i modro lice.

Ispuštam tih vrisak i brzo prikrivam usta rukom. On se okreće.

Čuo me je.

Moje disanje i lupanje srca ubrzavaju kako on počinje da se kreće ka vratima. Brzo se okrećem i trčim ka krevetu. Sa kolenima sklupčanim uz sebe gledam u vrata koja se nakon dve sekunde otvaraju i kroz njih ulazi moj otac. Njegov pogled je.. tako strašan.

Moje telo počinje da drhti i suze kreću jer znam šta me čeka. On kreće i svakim korakom koji napravi ka meni miris piva postaje sve jači. Stežem svoje ruke čvršće oko sebe dok njegova šaka leti ka meni.

Trzam se iz svojih misli na zvuk još jednog udarca. Dižem pogled i vidim obrnutu situaciju. Čupavi udara Liama. Bes u njegovim očima je na kilometre vidljiva.

,,Odakle ti pravo da je udariš?!’’-viče i još jednom ga udara. Ispuštam tih vrisak u trenutku kada se ponovo prisećam svog oca. Par suza mi kvase obraze, a Čupavi se okreće ka meni.

Pogled mu je.. ne znam. Pun brige valjda.

Ponovo se okreće ka mom bratu koga niti čujem niti vidim. I ne želim.

,,Gledaj šta joj radiš! Vraćaš je u prošlost, skote!’’-čujem ga kako viče i stiskam oči i kolena uz sebe kako ne bih pukla.

Moram da pređem preko toga, da očvrsnem. Ne smem da plačem. Ne smem.