Crvena Dama

Poglavlje 3

Pre svega pokušaću da nastavim sa objavom Crvene Dame iako sam mislila da to ne radim. Nadam se samo da će te pratiti i čitati Ljubi vas vaša Audacia.

Lejla

Mora se vrati pod kontrolu, prvi sastanak izbacio ju je iz orbite. Ona nije takva, ne da se tako lako omesti, šta joj se do đavola to dešava, prošlo je pola sata od kada je Boris otišao, a ona i dalje razmišlja o njemu. Sledeći sastanak sa otmenom gospođom Vitni joj je samo za deset minuta mora da se sabere i mora da se pripremi. Gospođa Vitni je jedna od onih arogantnih, oholih žena u pred-klimaksu koje su ujutru besne na sebe, a poslepodne na ceo svet.

Lejla se zakikotala na tu pomisao, kada je radila prošli projekat za nju pitala se kako li je tim njenim jadnim devojkama koje su svaki put morale da stoje mirno kada Vitni uđe u prostoriju, kada bi im okrenula leđa one bi se rastrčale i krenule svojim poslovima, jedna bi letela po savršeni kapućino sa dva prsta pene, druga po pecivo ne previše tamno ne previše svetlo, pecivo je moralo da bude odgovarajuće mekoće inače bi i one i pecivo letele napolje.

Sve devojke zaposlene u Splendid Fašonu bile su mlade lepe i atraktivne. Morale su da nose najnoviju garderobu, da budu uvek našminkane do perfekcije, da im kosa bude uredno podignuta, nikako puštena, jer gospođa Vitni bila je alergična na kosu.

Gospođa Vitni bila je vlasnica prestižne modne agencije i linija garderobe Splendid, obuhvatala je skupe komade odeće, duge balske i koktel haljine, raznih zezalica od krzna.

Lejla iskreno nije ni znala za šta se sve to krzno koristi, bilo je nekih delova za ruke poput grejača, raznoraznih šubara, kapa, bunda, prsluka, ogrtača i pelerina. Haljine su joj bile prelepe, od jednostavnih do onih ogromnih balskih. Prosto kad bi jedna žena ušla u njen kompleks, koji je bio velik u prizemlju je bio prodajni prostor, a na spratu bile su kancelarije i ateljei za stvaranje magije, svakoj ženi nestao bi dah.

Lejla je bila očarana kada je ušla unutra, toliko boja, haljina, nakita, modnih detalja... bila je u raju. San svake žene bio je raditi na ovakvom mestu pomislila je Lejla, sve dok se nije popela u kancelariju za gospođom Vitni.

Lejla je tada shvatila njenu okrutnost. Devojke koje su radile za nju plašile su je se, plašile su se sebe samih, bojale su se da ne naprave grešku i ne dožive gnev gazdarice. To je bio ideal kako žena treba da vodi poslove. I slagala bi ako bi rekla da se nije bar malo ugledala na nju.

Lejli je gospođa Vitni bila jedna od prvih klijenata i prva zaista velika zarada.

Projekat je trajao preko šest meseci i u tom periodu Lejla je nekako počela da razume gospođu Vitni, počela je da joj se divi i da se ugleda na nju.

Nakon dva meseca njihove saradnje našle su se na večeri. Gospođa Vitni se pomalo opustila i otvorila se donekle ka Lejli objašnjavajući joj kako da tako mlada uspe u onome što je naumila, kako da se bori i trga zubima za svojim mestom među zvezdama.

Od tada Lejla je počela još više da respektuje tu ženu i na neki način postale su prijateljice, ne bliske, ali popile bi tu i tamo poneki koktel i razmenili po koju poslovnu strategiju i koji poslovni uspeh ili poduhvat.

Lejla se penjala stepenicama uspeha veoma brzo, a Gospođa Vitni je to cenila.

Kada ju je nazvala pre neki dan, rado je odgovorila na njen poziv za večeru. U mirnom ambijentu restorana Vitni je zatražila od Lejle novi projekat veći i kompleksniji. Trebalo joj je proširenje, htela je da pokrene nove linije, htela je da ubaci nešto novo, možda čak i nešto od poslovnog asortimana. Vitni je rekla da ju je Lejla uvek tako elegantno poslovna na to inspirisala.

Na toj večeri joj je bilo puno srce i prihvatila je posao sa obećanjem da će joj se sa nacrtima i detaljnim planom javiti kroz nekoliko dana.

I eto je tu, deset minuta do sastanka sa gospođom Vitni. Pokušava da se dovede u red, znajući Vitni uskoro će stići.