Crvena Dama

poglavlje 19

Boris

Prošlo je nedelju dana od kako je otpušten iz bolnice. Oporavljao se super i to sve zahvaljujući Lejli. Od kako je izašao pazila je na njega, brinula se o njemu iako je morala da pazi i na sebe.

Postaće otac i dalje nije mogao da veruje u to... Bio je presretan, bio je uzbuđen. Insistirao je da ide sa Lejlom kod doktora juče. Želeo je lično da se uveri da je sve u redu, da je beba dobro nakon svog stresa koji je zbog njega Lejla sigurno pretrpela. Hvala bogu sve je bilo u savršenom redu, beba se lepo razvijala, Lejla je bila dobro.

Kada je juče bio u ordinaciji pitao je doktorku da li smeju imati odnose, Lejla je pocrvenela u sekundi, a doktorka se nasmejala....

"Naravno gospodine Koner, sve je u najboljem redu nema potrebe za strahom. Vaša žena je zdrava i jaka, a beba je takođe, nema potrebe da se ustručavate."

Čuvši to, "Vaša žena" Boris je osetio nešto toplo oko srca. Od juče nije to uspeo da izbaci iz svoje glave. Lejla i on nisu pričali o tome da se venčaju, nisu čak ni pričali o zajedničkom životu. Nekako je sve bilo podređeno njemu i njegovom oporavku. Bio je kod nje, spavao je kod nje, živeo kod nje. Od kad su ga otpustili iz bolnice. Lejla je insistirala da bude u njenoj kući da bi mogla da pazi na njega, a kada je ona na poslu o njemu se starala Dominika, njena domaćica. Svaku noć je zaspao sa njom u naručju i svako jutro se isto tako budio. Bio je sretan, sviđalo mu se kako to sve funkcioniše.

Kada je tek izašao Lejla i on su pričali o tome šta mu je ona sve rekla dok je bio u komi, tada je Boris shvatio da je tamo na granici života i smrti postojala samo ona. Čuo je njen glas, pratio ga. Iako je nije mogao videti, čuo ju je... osetio ju je. Bila je njegov anđeo koji ga je izveo iz tame. Bila je njegova svetlost na kraju tunela.

Nisu imali odnose od kada je on izašao iz bolnice, Lejla nije želela da se on napreže sve dok doktor ne potvrdi da je u redu. Danas je taj dan, danas on ide lekaru. Lejla je morala hitno da ode do kancelarije imala je neodložan sastanak pa će kod doktora morati otići sam. Pa dobro, ne baš sam Stefan će ga pokupiti i ići sa njim, opet na Lejlino insistiranje. Od kako je on bio u bolnici Lejla se nekako zbližila sa Stefanom. U početku je Boris bio malo ljubomoran, ali onda je shvatio da je to bila neka bratska ljubav, neka vrsta poštovanja.

Ali kad je čuo priču, sve mu je postalo još mnogo jasnije. Lejla mu je ispričala priču kako je saznala da je trudna i kako nije želela da zadrži bebu ukoliko on ne preživi. Da je bila rešena da je skloni, rekla mi je takođe kako se ona osećala krivom za sve što mu se desilo, kako nije mogla da podnese da mora jednog dana svom detetu da objasni da je ona ubila njegovog oca.

Boris je bio malo ljut tada, nije verovao da bi mogla skloniti dete, ali ju je donekle razumeo. Onda mu je Lejla ispričala kako je Stefan u stvari bio taj koji je ubedio Lejlu da zadrži bebu šta god da se desi. Stefan joj je obećao da ukoliko dođe do najgoreg, da će se on brinuti o bebi i da će mu ili joj biti poput oca.

Od tog momenta Boris je shvatio njihovu povezanost i poštovanje i najmanji gram ljubomore je nestao. Poštovanje prema Stefanu samo se povećalo, shvatio je da je on brat kojeg Boris nikad nije imao.

Kucanje na vratima trgnulo ga je iz misli, stigao je. Boris je poskočio sa kauča i krenuo ka vratima. Otvorivši ih ugledao je nasmejanog Stefana.

"Spreman za svoj pregled buraz, vozač je stigao."

Boris se nasmejao i klimnuo glavom, zatim ga je Stefan uhvatio u medveđi zagrljaj.

"Tako mi je drago da si živ, da si dobro... Ne bi sebi nikad oprostio da ti se nešto desilo."

"Gluposti, pa nisi ti kriv pobogu, niko nije... sve je to bila sudbina."

Rekao je Boris, zatvarajući vrata iza sebe i krećući prema kolima.