Boris
Šta sam je to jebeno upravo uradio? Boris se borio sa svojim mislima dok ju je gledao kako odlazi. Želeo je poći za njom, želeo je da je zaustavi da joj objasni...
Ali šta? On je voleo jako, on je voleo grubo, predao bi se svom nagonu i strasti. Nikada nije bio neki šmokljan koji priča lepe slatke priče pred spavanje.
Ne, on je uzimao, on je osvajao, ali je isto tako i davao. Pogled u njenim očima ostavio ga je u šoku, bile su pune besa, razočarenja prepletene požudom.
Uvredio ju je. Osetio je to. Sve je krenulo super, on i njegov dugačak jezik, trebao je biti blaži, trebao je ići sporije.
Ali takav kakav je bio, hteo je sve i odmah. Kad je napokon osetio njene meke usne na svojima, mozak mu je eksplodirao, nije znao šta radi, nije imao kontrolu nad sobom.
Da je situacija bila drugačija, da je bio pribran kao sad, išao bi lagano, ne bi bio toliko prost. Ali on je voleo biti prost, to je bio njegov način, to ga je palilo, ali isto tako palilo je i žene, znao je to. Znao je i da je to na palilo nju. Ali to je Lejla, jaka, dominantna i samosvesna žena koja ne dopušta takve stvari. Trebao je znati bolje, trebao je držati jezik za zubima.
Obično on nije mario za ženska osećanja, bilo mu je bitno samo da žena stenje, vrišti i uživa, ništa drugo mu nije bilo važno. Ali te njene oči, o Bože, njene oči bile su ispunjene takvom željom, vatrom, a onda ništa... praznina bes i bol. Njene meke usne bile su kao čokolada, bila je tako slasna. Sada kada ju je napokon okusio, zna da je neće moći izbaciti iz glave, zna da je mora imati do kraja po bilo koju cenu.
Zbog toga, upravo tu na tom gradilištu shvatio je da sa njom mora ići polako, mora biti odmereniji, pažljiviji, držati je na nekom mirnom nivou. Mora će nekih stvari da se odrekne, ali samo za sad.
Trgnuo se iz prvobitnog šoka i krenuo ka svom autu, zatim nazad u svoj stan.
Ono što se desilo malo pre, bilo je tako jako, intenzivno, tako telesno da mu je oduvalo mozak i sad je tvrd kad pomisli na to. Kao da mu je krv kolala iz mozga direktno u polni organ. Mislio je kurcem, a ne glavom. Požurio je i napravio grešku. Sada kada mu je pamet opet zakucala na vrata znao je šta mora učiniti znao je kako treba sa njom. Zaustavljajući auto ispred svoje zgrade uzeo je telefon i otkucao poruku Lejli.
Žao mi je, malo sam preterao, iako je sve što sam rekao bila istina.
Izašao je iz auta i krenuo u stan, kada je ušao unutra, otišao je do kuhinje i otvorio je pivo. Pogledao u telefon, poruke i dalje nema. Bio je ubeđen da će mu odgovoriti, nikad nije ostao bez odgovora na poruku, nikad ga ni jedna nije iskulirala. On je bio taj koji je kulirao poruke.
Možda još nije videla? Možda je zaspala? Možda se tušira?
Milion opravdanja mu je prošlo kroz glavu, a na ovo zadnje kurac mu je opet poskočio u gaćama. Pa divno, ponaša se kao na paljeni tinejdžer.
Nagnuo je flašu svog piva i krenuo ka svom kompjuteru, zazvonio mu je tel, okrenuo se i krenuo ka njemu. Jel moguće da ga zove? Sa osmehom požurio je javiti se. Kada se javio osmeh mu je nestao sa usana, to je njegov magacioner.
"Gospodine Borise, želim da vas obavestim da je roba dostavljena u magacin, da li bi ste mogli da dođete i da sve to zajedno proverimo?"
Uzdahnuo je nije mu se baš danas to radilo, bilo je kasno.
"Hmm... sad je zaista kasno, ostavićemo to za sutra rano ujutru, recimo oko sedam?"
"Ne odgovara mi gospodine, žena mi je trudna i moram je voditi kod lekara, mogao bih tek tamo oko jedan posle podne ako vam to odgovara?"
أنت تقرأ
Crvena Dama
عاطفيةOna je uspešna, ona ima svoj život pod kontrolom... sve je savršeno uređeno može li neko to da joj poljulja, može li on da joj uđe u život i protutnji kroz njega kao uragan??
