Crvena Dama

Poglavlje 12

Boris

Dva dana je prošlo od kada je video Lejlu, dva dana od kada su bili na večeri i užasno mu nedostaje. Imao je dosta obaveza. Stizao mu je nameštaj za klub i sve ostalo neophodno za kockarnicu. I Lejla je imala neke sastanke i poslove da po obavlja, pregust raspored i nisu se nikako mogli videti. Ludi bez nje.

Kada je pre dva dana došao po nju ispred kuće bila je zapanjujuća prelepa plava haljina krasila je njeno izvajano telo, bila je kao krojena za nju. Bila je poput princeze.

Kada ju je ugledao zastao mu je dah, srce mu je u grudima ubrzalo, a kurac u pantalonama momentalno od reagovao. Ali tako je njemu svaki put kad je vidi.

Cela večera prošla je savršeno, pričali su i šalili se. Ispričao joj je ponešto o svom detinjstvu iz Rusije. Da je znao da je neće videti dva dana odveo bi je tu noć kući. Ali tada to nije znao i nije želeo da požuruje nije želeo da ona pomisli da mu je samo seks i ništa više. Želeo je da sa njom bude drugačiji, želeo je da je obasipa pažnjom i lepim manirima, želeo je da joj postane drag, da se zaljubi u njega možda? Ali on nije bio zaljubljen zar ne? Ne, njemu je samo jako lepo sa njom, uživa sa njom u krevetu i van njega i želeo je po svaku cenu da to potraje.

Gotovo je.... Mora da je vidi... Boris gasi svoj kompjuter i kreće ka svom automobilu, a zatim i ka njenoj kancelariji. Malo će je posetiti na poslu.

Čim je zakoračio iz lifta na Lejlinom spratu nije čekao da ga sekretarica najavi nego je krenuo pravo u njenu kancelariju, a jadna devojka poletela je za njim. Čuo ju je kako viče.

"Gospodine ne možete unutra, moram prvo obavestiti gospođicu o vašem dol..."

Nije završila rečenicu do kraja, a on je otvorio vrata. Video ju je kako sedi za svojim stolom i priča na telefon. Podigla je pogled u očima joj se video šok i iznenađenje, a onda se sekretarica za lepila iz njega i dobacila Lejli kako je on samo uleteo i kako nije mogla da ga zaustavi. Lejla je izgledala besno i samo joj

je odmahnula rukom da ode, a njemu da uđe. Nije mogao da odoli okrenuo se ka sekretarici i samo joj se zlobno nasmejao, umalo se nije izbekeljio od sreće.

Bože šta mi se to dešavalo. Smetnuo je sve te misli, posle će o tome da razmišlja. U par koraka prišao je Lejli i stao iza nje, ona ga je gledala pažljivo i pokazala mu da sačeka samo minut.

Oh, sačekaće on, itekako će sačekati.

Pravio se da zuri u pogled na grad, a kada se ona okrenula od njega, Boris se lukavo i tiho opet okrenuo ka njoj nagnuo se i počeo nežno da ljubi njen vrat.

Nije se pomerila, nije disala, nije se protivila. Sedela je i upijala njegov poljubac čak je malo i nakrivila glavu dok je slušala svog dosadnog sagovornika sa suprotne strane telefona.

Kada je Boris pojačao intenzitet i ubacio i blago grickanje vrata, Lejla je ispustila nešto kao jako tiho stenjanje, stresla se pročistila grlo i rekla

"Ja se izvinjavam gospodine Mek Gregor, nešto veoma važno mi je iskrslo da li bih mogla da vas pozovem malo kasnije, a do tada vi se odlučite da li želite Viktorijanski, Vizantijski ili možda čak Grčki stil vašeg enterijera, malo pre sam vam objasnila sve razlike."

Bila je tiha na trenutak, a zatim opet nastavila.

"Da, da, svakako gospodine nazvaću vas uskoro nemojte se brinuti, da u redu do viđenja."

Za celo njeno opraštanje od gospodina Mek Gregora usne su mu bile na njenom vratu, mučile je. Sad kad je prekinula, mogao je da krene dalje. Okrenuo ju je ka sebi na toj stolici i počeo strasno ljubiti, zastenjala je željno.