Crvena Dama

Poglavlje 14

Boris

Da li mu sve može biti savršenije?

Sinoć je Lejla došla kod njega, priredio joj je romantičnu večeru uz sveće i ružu. Voleo je ko je on pored nje. Voleo je kako se oseća kada je sa njom.

Kada je ona bila pored njega, on je želeo da bude dobar, nežan, pažljiv.

Kada je ona bila u pitanju imao je tu ludu potrebu da je vidi nasmejanu, da je vidi kako rumeni, kako joj se oči presijavaju. Bila je tako prelepa tada. Bila je prelepa uvek, ali tada kada bi joj oči zasijale i kada bi pocrvenela posramljena nečim, bila bi prelepa. Bila je prosto zapanjujuća.

Tako je bilo i sinoć kada je videla sto lepo uređen sa svećama. Pocrvenela je kada joj je predao ružu.

A onda je opet pocrvenela kada joj je rekao da za desert planira nešto lepše.

O da... desert mu je bila ona... Ona, prelivena čokoladom. Bila mu je tako ukusna i slasna, uživao je u njoj. Bio je to jedan od najukusnijih deserta u njegovom životu. Ali taj pogled kada joj je skinuo povez i zalio njeno međunožje sa čokoladom i uronio u nju bio je neprocenjiv.

Taj osećaj ništa neće nadmašiti. Celo veče bilo je prosto savršeno. Nakon vođenja ljubavi sa Lejlom, pitala ga je šta su to oni... kuda sve to među njima vodi. I on je rešio da joj pokaže.

Odveo ju je u sobu i pokazao joj. Bila je pažljiva, tiha u početku posmatrala je i odmeravala. Mogao je reći da je čak bila i malo uplašena. Boris nije tada na tim vratima mogao da se ne zapita kako li bi tek reagovala da nije posklanjao toliko stvari iz te sobe. Posklanjao je sve što je smatrao nepotrebnim. Sklonio je sve što je znao da nikada neće koristiti sa njom.

Bilo je tu dosta bičeva, lisica, raspeća u obliku slova X, skinuo je lance sa plafona... i razna ostala pomagala.

Sve to nije mu bilo potrebno sa njom, sa njom želeo je samo lagane scene, ništa jako i toliko intenzivno.

Kada mu je sinoć ispružila ruku u onoj sobi i kada ga je pozvala da mu priđe srce mu je bilo ispunjeno strahom, ali i srećom.

Strah koji ga je obuzeo bio je zbog toga, jer nije znao kako će da od reaguje, ali srećom zato što je znao da šta god da ona odluči i kaže on neće odustati od nje. Pre će odustati od sebe nego nje.

Ali onda, čudo od svih čuda, ona je rekla da pristaje, ona je rekla da će biti njegova. Radost je bila neprocenjiva. Krunisao je to narukvicom koju je poručio samo za nju, želeo je da ona ima nešto što je unikatno i što je od njega. Zatim ju je odveo u toplu kupku i dugo su uživali među mirišljavim mehurićima.

Sada Boris leži u svom krevetu i gleda u plafon, ne pomera se, ne želi da je probudi. Leži mirno i razmišlja o njoj, iako je u njegovim rukama nedostaje mu.

I kao da je čula njegove misli Lejla je počela da se meškolji.

Boris se okrenuo i poljubio je u glavu.

"Dobro jutro medena?"

Lejla se promeškoljila. "Mmmm... Jutro."

"Jesi li za neku kafu, doručak?"

"Kafa može, to bi bilo lepo. Samo da se prvo umijem." Rekla je Lejla dok se izvlačila iz njegovih ruku. Boris ju je zaustavio i dao joj je poljubac.

Ona je zastenjala i opustila se u poljupcu. Nakon što je on popustio stisak i usporio poljubac nasmejao se i rekao joj.

"Ako ne kreneš odmah neće biti ni kafe ni doručka."

Ona mu se nasmejala i okrenula se da ode od njega. Boris ju je lupnuo po dupetu i Lejla je skočila.