Crvena Dama

Poglavlje 18

Lejla

U hladnoj i sivoj čekaonici Lejla je sedela zadubljena u svoje misli i čekala. Boris je bio na operaciji, Stefan je otišao da im uzme kafu, pa je ona uronila duboko u svoje kajanje i osećaj krivice.

Da mu je otvorila vrata, da ga je pustila unutra, da mu je poverovala on sada ne bi ležao na operacionom stolu, ne bi se borio za svoj život. Bili bi zajedno ušuškani u krevetu ljubili bi se i mazili. Krivica ju je izjedala, ako se ne izvuče neće sebi to nikad moći da oprosti.

Podigla je pogled kad je videla bele pantalone pred sobom, videvši doktora poskočila je.

"Doktore kako je Boris?"

Doktor je samo blago odmahnuo glavom i Lejli su noge počele klecati pomislila je na najgore, onda je osetila nečije ruke oko sebe. Bio je to Stefan. A potom je kroz maglu začula doktora kako govori.

"Operacija je prošla dobro, ali on je još uvek u kritičnom stanju, treba mu hitna transfuzija krvi, izgubio je previše."

"Doktore ići ćemo oboje na testiranje valjda će moja ili Lejlina krv odgovarati."

Lejla je podigla pogled ka doktoru i videla da on klima glavom, zatim su ona i Stefan krenuli za njim.

Izvadili su im krv i poslali na ispitivanje, oni su sedeli u čekaonici i čekali.

"Ne znam šta ću Stefane ako se ne izvuče, volim ga... ne znam kako ću preživeti."

Stefan ju je po mazio po leđima. "Biće on dobro jak je momak."

Onda je usledila tišina, bili su tihi jedno vreme, a onda je čula Stefana kako govori.

"Lejla, Boris te voli, znam da je tako, biće on dobro moraš verovati u to. Patriša mu ne znači ništa... a za sve ovo sam ja kriv... ja sam trebao sada biti na njegovom mestu."

Lejla je zamahnula glavom i pogledala ga. "Ne Stefane, nisi ti kriv, niko nije... Mogli bi kriviti sebe do mile volje i ja bi mogla da kažem da sam ja kriva, jer ga nisam pustila u kuću, tako bi mogli da mislimo do sutra... sudbina je čudo Stefane."

Rekavši to znala je da je jedan deo slagala, a to je onaj gde govori da niko nije kriv, jer je i dalje smatrala sebe krivom.

Nakon nekog vremena doktor se vratio sa rezultatima. Stefan i ona su ustali da dočekaju i čuju šta doktor ima da kaže. A onda je počeo.

"Gospođice, vašu krv ne možemo uzeti, niste ista krvna grupa kao pacijent, a sve i da jeste trebali ste mi reći da ste trudni..."

Lejli je počelo da zuji u ušima, nije mogla više stajati.

Trudna je?

Kako? Kako to nije primetila?

Sela je nazad u stolicu, ne sručila se nazad u stolicu, Stefan je bio u šoku nije ništa progovarao.

"Molim vas povedite računa o njoj Stefane, ne dozvolite da se umara i nek bar koliko toliko redovno jede dok je ovde."

Stefan je samo klimnuo glavom. Lejla je pronašla tanki glasić negde u dubini sebe i pitala, "Doktore jeste li sigurni... da sam... Da sam ja trudna?"

Doktor joj je pružio papir. "Da gospođice, siguran sam sto posto i savetovao bih vam da se što pre javite svom lekaru, pošto vidim da vas je ova vest iznenadila." Okrenuo je svoju glavu ka Stefanu, "a što se vas tiče gospodine vaša krv na sreću odgovara, pa bih vas zamolio da pođete za mnom, ne treba gubiti više vremena nego što je izgubljeno."

Stefan je samo klimnuo glavom i čučnuo pored Lejle, „hoćeš li biti uredu? Neću dugo, a onda ćemo popričati o svemu."

Lejla nije mogla da izusti ni reč pa je samo klimnula, bila je u šoku.