Crvena Dama

Poglavlje 11

Lejla

Dan joj je počeo savršeno, probudila se pored Borisa što je za nju bilo jedno sasvim novo iskustvo. Spremila mu je doručak... još jedno novo iskustvo i vozila se po prvi put u svom Ferrariu. O da, opet novo iskustvo.

Sedila je u svojoj kancelariji okrenuta ka prozorima, prisećajući se svega. Fenomenalne noći i još boljeg jutra. On je tako divan, da li bi mogla imati sa njim nešto više? Ili je ovo prosto samo seks? Nije znala odgovor na to pitanje.

Odlučila je da će sve prepustiti vremenu, nije želela nigde da brza, znala je od prilike kakav je Boris. Pitao ju je sinoć da li bi bila njegova, nakon razmišljanja odgovorila je da, na njenu sreću on je do tada već bio zaspao.

Na sreću, jer prosto nije znala šta tu sve spada, šta znači biti njegova. Lejla se bojala ako se prepusti nekom muškarcu da će izgubiti sebe, da neće više biti svoja. Glupa misao znala je, ali nešto u toj reči "Moja" joj je smetalo, ali nije znala šta.

Lejla se setila događaja od jutros i nasmejala se. Setila se koliko joj je bilo neprijatno kada su ušli u njenu garažu, ali kad je videla njegovu očaranost svim tim automobilima nekako je bila ponosna na svoju kolekciju, teško je čoveka poput njega ostaviti bez reči. Iako ih nije sve vozila Lejla je kupovala automobile čisto da na nešto potroši novac.

Kada je Boris ugledao Ferrari, e taj prizor bio je neprocenjiv. Oči su mu sijale, osmeh bio ogroman, imala je osećaj kao da pred sobom ima malo dete, kao da će se istog trena sagnuti i krenuti da ga miluje i ljubi, a kada mu je predala ključ Boris se zaledio, pogled mu je bio ispunjen vatrom, strahom i rekla bih nekim poštovanjem.

Nije verovao šta mu se dešava i nije mogao da poveruje da mu daje auto, mislim to je samo auto ništa posebno, ali očito je njemu to značilo i to mnogo.

Srce joj je samo malo poraslo za njim kada su seli i kad je Boris bukvalno nesvesno po mazio volan i instrument tablu i sad kad se seti toga bukvalno može se smejati satima i to naglas.

Misli joj prekida kucanje na vratima. Ona se okreće ka svom radnom stolu.

"Napred."

Ulazi Natali i u rukama nosi ogromni buket kraljevskih ljiljana. Bili su veličanstveni, kraljevski....Sad kad je videla Natali setila se da bi mogla pozvati Patrišu i vidi kako joj je majka.

"Gospođice Lejla ovo je stiglo za vas."

"Hvala Natali ostavi ga tu na tom stoliću."

Ona posluša, a zatim lagano kreće ka vratima, a Lejla je nestrpljiva da vidi šta piše na kartici, jer je već unapred znala od koga je. Jedva je odolevala porivu da odmah skoči i potrči ka buketu, ali mora držati neki nivo pred radnicima. Kad je Natali napokon bila iza vrata Lejla je požurila ka buketu i uzela karticu.

"Medena, hvala za prelepu noć i prelepo jutro. PS: Bilo mi je sinoć lepo pod tvojom štiklom. B."

Lejlu je obuzela neka toplota, prislonila je karticu na grudi i imala osmeh od uha do uha. Sve ovo bilo joj je prebrzo, osećanja koja je budio u njoj bila su jaka, intenzivna i snažna. Lejlu je samo na sekundu bio strah svega toga, bio ju je strah od neizvesnosti, uvek je igrala na sigurno, a sa njim bilo je sve sem toga. Umeo je, da je kao sa ovim cvećem, zapanji iznenadi. Isto tako ju je sinoć iznenadio sa onim maženjem. Nije znala šta očekivati od njega i užasno se bojala da na kraju svega ne bude povređena.

Vratila se do svog stola i uzela svoj telefon, pomislila je da ga nazove, ali bojala se da će je glas izdati, da će zamucati, zanemeti ili da će čuti u njenom glasu ovu preveliku radost koju je osećala. Nikad nije pre dobila cveće od muškarca, ali kako i bi, nikad nije ni bila sa nekim od koga bi to mogla dobiti. Sve joj se svodilo na posao i seks ništa više od toga.