Crvena Dama

Poglavlje 6

Boris

"I kako je protekao sastanak?" Stefan je upitao vrteći viski u svojoj čaši.

Boris je sedeo u udobnosti svoga doma, zavaljen u fotelju ispred televizora. Voleo je svoj stan bio je miran, u njemu je mogao da bude svoj. Današnji ceo dan proveo je u mislima. Nije mogao da ne misli o sinoćnoj večeri, o Lejli.

Kada je ušao u restoran i kada ju je ugledao dah mu je zastao. Nosila je suknju boje crvenog vina i belu košulju, ali ono što je njemu privuklo pažnju, ono što je njegovo oštro oko opazilo bilo je ono ispod košulje. To nije bio grudnjak, to je bilo nešto drugo. Grudnjak nije na taj način mogao da obuhvati njene grudi, da ocrta liniju rebara. Ne, to je bilo nešto drugo i on je prosto morao da sazna šta.

Kada joj je primicao stolicu, lagano je prstima očešao njena leđa, predeo između lopatica. Nije ga zanimalo kako će ona protumačiti taj potez, morao je znati šta se krije ispod te košulje. Nakon samo jednog dodira osetio je kako joj se celo telo ukočilo, shvatio je da Lejla na sebi nosi korset.

Scene seksa dok je u korsetu preplavile su mu um. Pitao se koje li je boje, kako li izgleda. Dao je sebi slobodu ga zamisli kao crni čipkasti izvezen crvenim nitima. Nije mogao, a da se ne zapita da li se ispod te suknje kriju čarape koje su pričvršćene podvezicama.

I sad mu je krut samo na te slike, Lejla u korsetu sa čarapama koje su prikačene podvezicama. Potpuno razarajuće.

Sa druge strane bio je način na koji je pažljivo prezentovala projekat, način na koji su joj oči sijale od ponosa. Nije ni morao da pogleda u nacrte da bi znao da je sve savršeno. Nije sumnjao u njene sposobnosti.

Na neki čudan način verovao joj je. Kada je uhvatio njenu ruku prostrujala je neka energija kroz njega. Pomislio je da bi u tom trenutku mogao da se popne na vrh planine.

On je znao da i ona oseća isto, znao je da se jako bori protiv svojih osećaja, jer ono što je strujalo među njima bilo je opipljivo bilo je jako, skoro zapaljivo.

Nakon uspešnih pregovora naručili su večeru. Tu je bio prijatno iznenađen, iako je želela da se pobuni nije, pokorila se. Video je to u njenim očima, dozvolila je da on naruči za oboje. Bio je oduševljen time. U tom trenutku jedino o čemu je mislio je da mora da ide lakšim koracima, ali isto tako mora i da je progura još malo, mora joj dati nekako do znanja kakav je, šta voli.

Zato je bacio onaj komentar u vezi njene kose i bože, ona je bila tako nesvesna sebe u tom trenutku pocrvenela je. Ta prelepa svetla koža dobila je nijanse roze. Nije mogao da odoli, a da se ne zapita kakva bi joj koža bila boje od njegovog laganog pljeskanja.

Ali ono što ga je razoružalo i na osnovu čega je shvatio da je mora jednostavno mora imati u svom krevetu, je situacija kada joj je spojio ruke iza leđa. Zategnute lopatice, otkriven dug vrat, ukršten sa njenim prelepim mirisom bio je razoružavajući.

Jednostavno je mora imati, ne bitno da li sutra ili nakon završenih radova. On će je imati. Ni zbog jedne druge devojke nije bio toliko krut, ni zbog jedne mu srce nije tako jako udaralo, krv mu je jurila venama kad god bi se setio njenih ruku iza leđa, njenog članka povezanim kaišem od sandale.

Imao je gomilu perverznih misli dvadesetčetiri sata dnevno i sve su uključivale samo nju.

Trgnuo se iz misli nazad u svojoj dnevnoj sobi Stefan ga je upitno gledao.

"Šta?" rekao je Boris.

"Hmm... da li si uopšte čuo šta sam te pitao? Gde su ti misli do đavola."

"Nisam čuo, izvini odlutao sam, šta si me pitao?"

"Kad smo kod lutanja. Gde si ti odlutao, da tako kažem, onu noć u klubu? Ko je ona koju si jurio drugar?" Pitao je sa osmehom Stefan.