Crvena Dama

Poglavlje 13

Lejla

U privatnosti svoje kancelarije Lejla je sedela okrenuta ka prelepom pogledu. Upravo je sklopila još jedan uspešan posao i bila je sretna zbog toga.

Nije mogla, a da sad kad je sama, prepuštena svojim mislima ne pomisli na Borisa. Nešto ranije tog dana posetio ju je u kancelariji. Nisu se videli skoro dva dana. Posle večere na kojoj su bili prosto je imala previše obaveza kao i sam Boris.

Kada je danas upao u njenu kancelariju bila je zatečena, izgubljena, nije znala šta ju je snašlo.

Uleteo je u njenu kancelariju kao tornado, uzeo je upravo tu na njenom stolu. Bilo je tako strasno, tako sirovo, tako hitno, dominantno... Ima milion reči sa kojima bi Lejla mogla da opiše ono što je doživela sa njim danas. Ali bilo joj je dobro, oduzeo joj je dah, moć govora, moć razmišljanja.

Boris je imao neverovatan uticaj na nju, kad bi se našla pored njega jednostavno bi bila kao druga osoba, prepuštala bi se i dopuštala bi stvari koje nikad pre nije, kao i taj seks ranije tog dana.

Nikad pre to nije iskusila, niti bi tako nešto dozvolila sebi, ali sa njim nije joj bilo važno da li je neko čuo. Nije joj bilo važno hoće li ih neko uhvatiti. Jedino što je Lejla želela od momenta kad je svoje usne stavio na njen vrat je da ga oseti u sebi. Želela je da se izgubi u njemu.

Boris je bio jako intenzivan, posesivan, strastven i dominantan muškarac kao što je bio danas u kancelariji, ali isto tako umeo je da bude nežan, pažljiv, strpljiv, romantičan umiljat i to ju je malo bunilo.

Imala je osećaj kao da u njemu postoje dve osobe, kao da uspešno balansira sa njom, kao da ne želi da je gurne dublje preko neke nepostojeće granice.

To je bilo jedino logično objašnjenje koje je Lejla imala... Jer uzeti je jako posesivno i sirovo, a onda biti sledeći put nežan i pažljiv... navodilo je da se oseća kao na nekoj nepostojećoj uzici. I to joj se donekle sviđalo, jer što je više o tome razmišljala pomislila je o tome kako ne bi mogla da bude sa nekim ko je non - stop sladak dobar i nežan, ali ni sa nekim ko je non - stop posesivan, dominantan i grub - na pozitivan način. Lejla je tada pred tim prozorom u tom trenutku shvatila da njoj treba neka sredina, da joj treba neko ko je i jedno i drugo. I takođe je shvatila da je Boris upravo to.

Lejla nije mogla, a da se ne zapita da li je Boris zaista nežan i dobar i da brine kao što je rekao o onome što je njegovo? Nije mogla a da se ne zapita je li ona sad njegova?

Dok je bila u tim mislima oglasio joj se telefon, stigla joj je poruka. Okrenula se ka svom stolu i otvorila je.

Medena da li bi došla večeras kod mene na večeru, da se iskupim za ono danas?

Da se iskupi zašto? Njegova poseta bila je fenomenalna, toliko joj se svidelo da još uvek ima osećaj da je on u njoj. Da li je on mislio da je negde pogrešio? Da li misli da je ona ljuta? Neće ga o tome pitati radije će sve to preskočiti. Lejla se nasmejala i krenula da kucka odgovor.

Obožavam iskupljenja, pošalji mi adresu.

Nakon samo par sekundi stigla joj je poruka sa njegovom adresom. Sada preostaje samo da izdrži ceo dan i ne poludi do vremena kada bi trebala da krene kod njega. Bila je nestrpljiva da ga vidi, da ga poljubi, da ga oseti. Malo joj je sve bilo novo i čudno, jer nikada pre nije bila toliko zavisna od čoveka, a na Borisa se pomalo i navukla. U Borisa se zaljubila.

                                                                                ***

Lejla je stajala pred ogledalom, zadovoljna je onim što vidi. Na povratku sa posla stala je u jedan butik i malo kupovala. Odabrala slatku lepršavu svetlo žutu haljinu, imala je malo čipke oko rukava, mali dekolte i dosezala joj je tik iznad kolena. Podigla je svoju kosu u konjski rep i stavila malene zlatne minđuše. Lagano se našminkala i bila je spremna.