Crvena Dama

Poglavlje Dva

Boris

"Dobar dan gospodine kako vam mogu pomoći."

Čuo je umiljat glas čim je zakoračio iz lifta, podigao je pogled sa svog mobilnog telefona i video lepu zgodnu plavušu za pultom. Imala je ljubičastu košulju i crne elegantne pantalone koje su isticale njene mršave bokove. Zastao je kraj nje i predao karticu.

"Dobar dan imam zakazan sastanak sa gospođicom Rajner."

Gledao je u plavušu kako balavi nad njim i samo se blago nasmejao, nije mu se sviđalo kada devojka tako očito pokazuje interesovanje za njega. Mislim halo, imao je on ogledalo kući, znao je kako izgleda, znao je kako deluje na žene, ali moglo se to malo i prikriti. Ova plavuša izgledala je kao da bi mi dozvolila da je pojebe baš na ovom pultu, a njega su ipak privlačile malo otmenije dame koje je morao da slomi, oko kojih se morao bar malo pomučiti.

Kada je sekretarica došla sebi samo je klimnula glavom i povela ga prema vratima na kraju hodnika. Nasmejao joj se i zakoračio unutra.

Bila je to jedna skupa sala za sastanke. Kao i celo ovo utvrđenje, odisalo je skupoćom i elegancijom, pitao se kakva li će biti šefica. Pretpostavljao je da će biti neka starija gospođa, ohola i preozbiljna, jer prosto ne postoji šansa da ima toliko sreće sa ovim. Koja mlada žena bi mogla postići ovoliki uspeh, napraviti ovakvu imperiju u ogromnoj metropoli gde je sve puno biznismena, tajkuna i velikih bosova. Nije postojala šansa da u najmi najbolju kompaniju u Serenitiju, a da njegova vlasnica bude i lepotica.

Prišao je staklu, gledajući neverovatan pogled koji se pružao pred njim. Ogromne zgrade popločane staklom, zdanja kakva se viđaju samo na filmovima, divio se veličini i lepoti grada. Boris je odrastao tako reći na selu, malom Ruskom seocetu, sa osamnaest krenuo je da se oproba u velikom gradu. Negde na pola puta upoznao je Stefana postali su najbolji drugovi i ortaci.

Stefan je oduvek bio staložen miran, imao si utisak da gledaš upravo velikog bosa. Posle nekog vremena Boris je bio uvučen u Stefanov svet noćnih klubova, restorana i escorta.

Da, Stefan je imao nekoliko svojih cura, koje su bile rezervisane samo za elitu, bile su prelepe, zgodne i veoma skupe. Boris nikada nije želeo da se petlja u to, tako da je prihvatio posao menadžera jednog od njegovih noćnih klubova Black Pearl-u. Taj posao bio mu je prihvatljiv, jer tu nije bilo tih prelepih dama noći.

Iz misli ga je izvuklo otvaranje vrata. Okrenuo se i ukočio.

Pred njim je stajala žena, mlada žena dugih nogu, crne kose i neverovatnih zelenih očiju. Bila je obučena u duboku crnu suknju koja je isticala njene savršene oble kukove, a bela košulja nežno je milovala njene grudi.

Bila je prelepa.

Boris je bio zatečen ženskom pojavom ispred sebe, da li je moguće da je to šefica, da li je moguće da će sarađivati sa njom?

Ne, pomislio je. Nema šanse da je ova mlada žena vlasnik ovolike imperije, pobogu ako jeste kad je krenula da stvara sve ovo... još u pelenama.

Nabacio je svoj najizazovniji osmeh, misleći da je to još jedna od radnica koja je došla da mu ponudi osveženje, jer naravno gazde i bitne osobe uvek kasne, to je prosto tako. Dama mu je prišla i počela se izvinjavati što kasni.

Svetog mu sranja, ona jeste šefica.

Boris je bio očaran, nije znao kako da se postavi kako da od reaguje, zato se samo blago nasmejao i rekao

"Nema problema gospođice Rajner i ovako sam tek stigao, a i poranio sam pet minuta, tako da tehnički ne kasnite. I molim vas možete me zvati Boris."