Crvena Dama

Poglavlje 21

Boris

Prošla je još jedna nedelja. Nedelja u kojoj su on i Stefan organizovali sve što je bilo potrebno. Boris je želeo da Lejli to bude dan za pamćenje. Ona je znala da će se venčati, ali iznenađenje je bilo to gde će se sve odigrati i kako će sve izgledati.

Pre svega toga, Boris je otišao do njene lekarke i pitao za dozvolu da Lejla leti avionom. Kada ju je dobio njegovoj sreći nije bilo kraja.

Nisu odredili tačan datum svadbe, bar što se ticalo Lejle. Ona je mislila da idu na manji odmor da napune baterije za predstojeće obaveze. Sada su u avionu, Lejla ne zna ni gde idu, ni šta je tamo čeka.

Boris je bio poprilično nervozan, želeo je paziti na svaki i najmanji detalj. Lakoća je bila u tome što ni ona, a ni on nisu imali porodice, što nije morao da organizuje neko veliko okupljanje. Sve je bilo osmišljeno tako da bude intimno i malo.

A ono što je dolazilo posle bilo je ono što je vredelo je njihov medeni mesec.

Odabrao je prelepu vilu na obali mora, u okolini nije bilo nikoga, nije bilo kuća. Želeo je da to vreme budu sami njih dvoje i da ne moraju da razmišljaju ni o kome. Želeo je da imaju tu slobodu da se okupaju čak i goli pod sjajem mesečine.

Bio je lud od ljubavi i nikad nije mogao ni da zamisli da bi sve ovo radio zbog neke žene, ali doživeo je to. Sad je shvatao sve one priče o neverovatnim ljubavima, o ludostima zaljubljenog muškarca. Jer upravo sada on je bio lud...

Kada su sleteli Lejla je bila u blagom šoku, čekala ih je bela limuzina, da ih odvede u hotel gde će odsesti i gde će se pripremiti. Naravno Stefan i Dominika su već bili tu.

"Borise, gde smo mi to?"

On se samo nasmejao uhvatio je za ruku i poveo ka limuzini.

"Ovde ćemo medena napraviti malu pauzu. U mojoj smo domovini, želeo sam ti pokazati gde sam odrastao, a onda ćemo nastaviti naše putovanje."

Ona se nasmejala, "Divno, radujem se tome."

Bila je prelepa, cvetala je i blistala, trudnoća je na nju delovala lepo. Stomak joj se već bio nazirao, iako je bilo poprilično rano, ali šta je on znao o trudnoćama. Pomislio je, valjda je to sve normalno.

Kada su stali ispred hotela, Boris ju je poljubio. "Ovde ćemo ostaviti stvari i presvući se, malo odmoriti, a onda te vodim u obilazak."

Lejla je samo klimnula glavom i izašla iz auta. Kada su zakoračili u sobu na krevetu ju je čekala crvena ruža i prelepa jednostavna bela haljina, Boris nije želeo da ona nešto posumnja.

"Udesio sam da nam dostave garderobu, želeo sam da ti poklonim nešto. Uostalom znaš koliko volim da biram haljine za tebe." Rekavši to Boris je malo pocrveneo, uplašio se da bi ona mogla nešto posumnjati.

Ali mu je laknulo kada je rekla, "Haljina je prelepa, idem da se istuširam i vidim kako mi stoji."

Nije posumnjala... On je za vreme dok je ona bila u kupatilu, pripremio za sebe farmerice i košulju, sve je bilo udešeno tako da deluje kao da će u najnormalniju šetnju.

Kada je izašla Borisu je zastao dah, bila je prelepa, haljina joj je stajala savršeno bila je poput Anđela. Sijala je.

Kada su završili sa spremanjem, Boris ju je poveo nazad ka kolima, rekavši da je vodi u obilazak, da želi da joj pokaže mesto gde je on odrastao. I to je i uradio.

Prvo ju je odveo do svoje porodične kuće. U njoj su sada živeli neki drugi ljudi, ali to nije bilo bitno. Onda ju je odveo do svoje stare škole, uživali su u pre podnevu.