Jedanaest minuta

Prolog

Letisija

Udahni duboko, zadrži vazduh i polako izdahni. To je on, čovek kojeg sam nekad volela. Demetrio Stark. Grešan, prljav, zao.

Bilo je za očekivati da će biti među zvanicama mojih roditelja, ipak se naše porodice druže godinama a uskoro se moja sestra udaje za njegovog brata od strica. Demetriov stric je preuzeo brigu o Demetriu nakon smrti njegove majke i on je postao deo mog okruženja. Niko nije znao da smo nas dvoje bili zajedno čitavu godinu, ali naše zajedno je bilo komplikovano.

Koja devojka ne sanja o zločestom dečku?

Onaj koji će te oboriti s nogu nestašnim smeškom?

Onaj koji će biti drzak ali sladak?

Onaj koji će glumiti da je loš a u stvari će biti dobar i pošten?

Onaj koji će biti loš za druge a dobar za tebe?

E pa Demetrio je bio loš i za mene.

Dugo sam pokušavala da prikrijem sebi te neke njegove loše navike, stavove i uverenja ali na kraju se ispostavilo da je on bio samo . . . loš.

Čujem priče tu i tamo o njemu, ne raspitujem se naravno, ali moja sestra ga spomene, majka, otac, neki zajednički prijatelj i naravno ono što ne mogu izbeći a to je štampa.

Demetrio Stark, filmska zvezda, loš momak, zvezda sa kratkim fitiljem i lošom naravi, loš dečko Holivuda.

Na čitam ono što drugi pišu o njemu, jednostavno kada sam donela odluku da stavim tačku na našu vezu završila sam sa njim. Zašto da povređujem sebe? Tako sam se i izlečila.

Danas sam dobro, danas sam neko ko više veruje u sebe i neko ko se ponekad seti prve ljubavi i prve boli. Prebolela sam ga, nije bilo lako ali uspela sam. Konačno sam shvatila da je on bio loš za mene.

Nažalost bilo je potrebno samo jedanast minuta sa shvatim kako prošlost nikad ne umire.

Demetrio

Imao sam jednom u rukama jednu devojčicu. Devojčicu. Teško da bi je neko sa dvadeset godina nazvao devojčicom ali za mene je bila devojčica. Bila je samo godinu dana mlađa od mene. Svakog dana bi mi govorila da je uzimam zdravo za gotovo, svakog dana bih to negirao i pokazivao joj koliko je bila slaba na mene, a bila je slaba. Obrazi bi joj se stalno crveneli zbog mojih nepristojnih komentara, uvek bi drhtala u mom naručju i na kraju dana stalno bi me podsećala na to koliko me voli.

Bila je luda za mnom i imala je planove sa mnom. Škola, posao, brak deca. Sa mnom. To je bio njen plan. Ja nisam bio spreman da joj sve to pružim, bio sam lud za njom ali i te kako sam uživao u svom životu. Visio sam noću sa drugovima po klubovima i kockarnicama a danju bih spavao do podne, nakon toga uzimao bih časove glume. Imao sam planove ali ne u tim godinama. Probao sam sve poroke koje mi je život pružio, alkohol, cigarete, drogu, previše žene, tuče . . . lista užitaka je bila predugačka. Ali i pored svih tih poroka voleo sam samo jednu osobu na ovom svetu, nju, ne majku koja me je je napustila, ne oca koji me je mlatio, ne prijatelje . . . voleo sam samo nju.

U tih godinu dana koliko smo proveli zajedno nikad je nisam prevario, gledao jesam sa strane, flertovao da pod uticajem alkohola, ali nikad nisam spavao sa drugim ženama. Znala je ona odlično ko sam i kakav sam i nije nikad ćutala, milon puta mi je zapretila da će otići, milion puta sam je ubedio da se predomisli. Mislio sam da ćemo tako gurati dugo ali pogrešio sam.

Jednog dana je samo otišla, sakupila je svoje stvari iz mog nazovi stana, sačekala me i lepo mi poželela sve najbolje u životu. Nije mi dozvolila je ubedim da ostane, poznavala je moj manipulatorski karakter jako dobro.

Devojčica koju sam voleo je ispunila svoje obećanje i ostavila me, nekako sam oduvek znao da ja nikad neću biti taj koji će otići ali isto tako sam znao i da joj neću pružiti sve ono što je želela. Međutim ono što nisam znao jeste činjenica da će mi nedostajati svakog narednog dana. Dani su prolazili ali sećanje na nju nikako, preživljavalo je poput korova u mom srcu.

Bilo je dovoljno jedanaest minuta nakon sedam godina da shvatim jednu stvar.

Ja je i dalje želim.

Ono što Demetrio Stark želi on to i uzme, bori se prljavo, nečasno, loše . . . Borim se jer je to ono što najbolje znam.  Borim se jer za mene nikad nije postojalo ne, bar ne kad je ona u pitanju.

Nešto za moju dušu, napokon. Naravno delim sa vama.

Pozdrav.