Hvatači snova: Lucidni snovi ✔

18. "On?"

Osećam kako mi srce uzbuđeno lupa dok gledam kako plava svetla šaraju po krcatoj prostoriji u ritmu pop numere. Krajičkom oka ugledam nešto srebrno, ali se ne trudim da okrenem glavu.
Loti, obučena u jednostavnu belu haljinu, mi se smeši utešno. Želim da uzvratim, ali me u toj nameri sprečava ogromna knedla u grlu. Zabrinuta sam, pre svega za svoje prijatelje.
Ponovo mi privlači pažnju i vidim kako očima pokazuje na nešto iza mene. Klimam glavom kao da znam o čemu se radi. Nečija čvrsta ruka hvata moju. Ne usuđujem se da podignem pogled dok hodamo ka sredini prostorije. Počinjemo da plešemo uz sporiju pesmu, prislonjena sam uz strančeve grudi i polako osećam kako gubim kontrolu nad sopstvenim disanjem.
U redu je, moram ovo da uradim, pomišljam na trenutak, ne bih li se lakše smirila.
Tok misli mi prekida preteći zvuk kidanja lanaca.

***

„Skarlet Benet?"

Automatski se zaustavljam i okrećem kada me neko dozove. U pitanju je bila plavokosa lepotica za koju mi se čini da je maturantkinja. Sedela je za stolom u uglu pored ulaza, još dve devojke sa njene leve i desne strane. Nasmešila se prijateljski i klimnula kada sam pokazala na sebe.

„Čula sam šta se desilo u Oranžu. Kako si?"

Oranž je ime kafića koji je izgoreo u požaru u subotu uveče. Za ovoliku školu, vest da je jedna učenica zamalo nastradala prilično se brzo raširila. Hvala bogu pa me nisu zadržali duže od dva dana, inače bi mi se delegacije za brz oporavak popele na glavu.

Nije sačekala da odgovorim.

„Priča se da si pokušala da izbaviš nekoga i zato nisi izašla na vreme."

Odmah sam odmahnula. Da mi je samo da znam odakle im sve te informacije!

„Samo mi se učinilo, to je bio neko napolju. Opšte mišljenje je da sam se ponela vrlo neodgovorno."

„E pa, ja mislim da je to bilo vrlo hrabro, sama činjenica da si se zaustavila da bi spasla potpunog stranca!"

Promrmljala sam kratko „Hvala". Izgledalo je kao da ima još nešto na umu, a to nešto mi je izgubilo već pet minuta slobodnog vremena pre početka nastave.

„Zato smo se dogovorile sa ostatkom tima za organizaciju i odlučile da ti poklonimo dve karte za prolećni ples!"

Znači, to je u pitanju.

Znala sam da me ne zaustavlja samo da bi se napravila fina. Gledala sam u dva parčeta papira koja mi je pružila. Ako ih uzmem, bez sumnje će se i za to pročuti po školi, a tim za organizaciju ili štagod će očekivati da im budem do neba zahvalna. Da ne pominjem najbitnije: jednostavno sam imala pametnije stvari za raditi u sredz žžu uveče. Na primer domaći ili film sa Eli. Kada sam stigla kući sinoć, opet je nestala. Natali mi je rekla da ima volonterski rad na drugom kraju grada.

„Moraću da--"

Prekinuo me je udarac u levo rame; neki momak me je zakačio u pokušaju da me zaobiđe.

„Ema, imamo problem! Izbila je svađa, ne možemo da se odlučimo između plavih i zelenih svetla!"

Za tako minoran problem, zvučao je previše upaničeno.

„Snimio sam oba primera, treba samo da se odlučiš!"

Ema, plavuša u sredini, zakoluta očima i uz uzdah ustade da mu se pridruži sa druge strane stola.