Hvatači snova: Lucidni snovi ✔

21. Diši

„Ptičica!"

Samo što smo kročili u salu, sa leđa nas je zaskočio previše entuzijastičan dečko sa kamerom u rukama, i zaslepeo nas belim bljeskom. Brzom reakcijom, odvukle smo Kvila na suprotnu stranu kako ne bi skočio na nedužnog učenika koji je samo radio svoj posao. Valjda. Prema napetosti njegovih mišića kada sam ga uhvatila za ruku, shvatila sam da postoji neko napetiji i od mene.

Prvobitni plan bio je da uvedemo Arona kao volontera za obezbeđenje, ali je na putu ka Hejzu promenio mišljenje i tvrdoglavo se držao odluke da se parkira u blizini i motri na okolinu. Nakon scene sa Alison, nikome nije bilo do ubeđivanja.

Nehotice sam dodirnula Beleg sakriven od bilo kakvih ljubopitljivih pogleda ne samo haljinom, već i kremom koju mi je Loti poslala pre nekoliko nedelja. Bez mogućnosti da napipam ožiljak u obliku pera, osetila sam se neobično nesigurno, kao da je krema mogla da izbriše deo mog porekla, a ne samo da ga privremeno skloni.

Iako je sala bila dupke puna, nije bilo haotično kao što sam isprva mislila. Činilo se da sve teče po protokolu, te da je na nama samo da se dobro zabavimo. Plava svetla nisu se igrala samo sa senkama na podijumu, već i sa mojim živcima. Di-džej je najavio 'zagrevanje' uz nekoliko hitova britanskog indija. Od imena sam prepoznala samo Arctic Monkeys, a prvi tonovi pesme 505 ubrzo se začuše preko ogromnih zvučnika sa obe strane bine.

Okrenula sam se tek kada sam čula Lotino dozivanje. Šljokičava senka još više je dolazila do izražaja kada je u polutami položila ruku na moju i saosećajno klimnula glavom u mom pravcu. Progovorila je dovoljno glasno da je samo ja čujem.

„Opusti se. Iscrpljujuće je gledati i tebe i Kvila sa nakostrešenim nervima."

Istina, ako primeti da smo napeti, veće su šanse da ukapira na šta se spremamo, a onda i da pobegne. Obratila sam pažnju i na drugaricu koja je osećala sve što su osećali i ostali u prostoriji.

„Gde je uopšte on?", pogledala sam okolo, pokušavajući da uočim Kvila bez mnogo uspeha. Na pamet su odmah počele da mi padaju svakakve stvari. Osetila sam jači stisak oko prstiju i vratila fokus na devojku ružičastih pramenova.

„Otišao je da nam uzme nešto za piće", odgovorila je, a posle nekoliko sekundi dodala:

„Sve je u redu."

Bez sumnje je znala o čemu razmišljam. „Ne bi mogao da prođe bez mog znanja."

To kaže sada, ali koliko nam je već puta promakao sitni detalj koji je Demona vodio korak ispred nas? Ma koliko se ubeđivali u suprotno, gušio me je neki predosećaj da večeras zaostajemo više nego inače.

„Skarlet!", opominjuće će Loti, kao da mi opet čita misli.

Odmahnula sam odsutno. Kako joj uvek polazi za rukom da bude tako prokleto sigurna u sve što govori?

Poznata gorčina lagano se penjala od želuca ka grlu, preteći da me svakog trenutka uguši. Hladni trnci ciklično su jurili uz i niz moju kičmu dok sam sve uznemirenije kružila pogledom po sali. Vriska uzbuđenih tinejdžera je u mojim ušima više ličila na zvonjavu, zajedno sa neprijatnim basom nove pesme.

Zašto sam ovde? Gde je Kvilou?

Uznemirujuće misli izbile su na površinu poput graški znoja na mom čelu, tukle su i jurile kao moje srce, trajale kratko kao moje disanje.

Šta ako nas je Aron zapravo napustio kako bi mogao da se preobrazi na sigurnoj distanci? Ili je samo pobegao jer ne želi više da rizikuje svoj život? Ne, ne, mora da su se svi udružili protiv mene. Odvukli su me u zamku kako bi zadobili moje poverenje a onda me uništili!