Kako znaš da je to ljubav?✔

Ponovo?

■ROBERTO POV■
Budi me jutarnja,sunčana svetlost koja remeti moj mir. Protrljao sam oči i lenjo ih otvorio. Ugledao sam plavokosu devojku kako leži do mene na hotelskom krevetu. Ustao sam i brzinski se obukao, pustio sam vodu u banji.
'Roberto!'-čuo sam ženski glas kako me doziva.
'Spavaj,tuširam se!'- uzvratio sam i pobegao iz sobe.
Ušao sam u svoj auto i izjurio. Pravac firma.

■EMMA POV■
Izlazim iz svoje male sobe u dnevni boravak,gde su svi sedeli i doručkovali. Moja dva brata,mama, snajka i mala unuka. Tata je preminuo pre pet godina. Bio je velikodušan čovek. Zaštitnik.
'Dobro jutro. Idem ja na posao.'- rekla sam.
'Prvo doručak.'- strogo je rekao moj stariji brat Bobo.
'Nisam gladna.'
'Sedi i jedi!'- povišio je ton,a ja sam progutala knedlu i sela.
Stavila sam dva-tri zalogaja u usta.
'Tetice šta ćeš mi kupiti?'- upitala je sedmogodišnja devojčica Anja.
'Šta želiš zlato?'
'Sladoled!'- veselo je uzvikla.
'Stiže onda sladoled.'- rekla sam joj.
'Ole!'- počela je da trči oko stola i izmamila svima osmeh.
'Dete,sedi da jedeš.'- rekla joj je snajka Doris.
'Moram da krenem.'- rekla sam i ustala.
'Vidimo se posle.'- brzinski sam izašla i uzdahnula.
Bobo zna da bude naporan. Dosta naporan. Bolje da postupiš kako on kaže da ne bi nastao haos. Mlađi brat Viktor je odrastao uz Bobu i samim tim postao sličan njemu. Jedina razlika je što ne plane brzo i što zna ponekad da smiri situaciju,iako je pomalo lud.
Na kraju ulice su me čekale moje dve prijateljice Antonia i Daria. Daria je medicinska sestra. Prava radoholičarka. Samo rad,rad i rad. Antonia radi u finansiskom sektoru jedne firme. Ima dobru platu.  Živeli smo u siromašnom kvartu, kuća nije bilo preterano velika i lepa.
'Ćao devojke.'- rekla sam,te smo se zagrlile.
'Gde si curo? Zašto kasniš?'- prekorila me je Daria.
'Brat. I sama znaš kakav je.' - prevrnula sam očima.
'Ponekad mi je drago što živim daleko od porodice.'- rekla je Antonia.
'Pričaj mi o tome.'- nastavila je Daria, dok smo hodale prema autobusku prostojku.
Radila sam u firmu tatinog dobrog prijatelja. Krojački deo. Firma je bila velika. Prvo je bio krojački deo, drugi sprat kancelarije,treći kancelarije za sastanke i prevelika terasa gde su se skupljali svi za vreme pauze.
San mi je da postanem dizajnerka. Volim da crtam svoje kreacije.
Ušli smo u autobus i svi smo se uputili prema radnim mestima.
Hodala sam prema firmu. Čula sam zviždaj.
'Lepoto da te odvezem gde treba.'- čula sam muški,dubok glas,ali sam nastavila dalje bez okretanja.
Onda trubenje.
'Ajde lepotice,ne propuštaj priliku.'- zavodljivo je rekao.
Primetila sam veliki kamen na podu, sagnula sam se i uzela ga, te sam mu razbila prozor.
'Šta si to uradila!?'- uzašao je iz auta i besno viknuo.
'Nauči da se ponašaš! Idiot!'- uzvratila sam mu i nastavila dalje.
Hodao je iza mene i non-stop pričao. Nisam ni obraćala pažnje,nego sam samo nastavila i ušla u firmu.
'Ti ovde radiš!?'- pitao je šokirano.
'Da,ovde radim. Sad prestani da me pratiš i gubi mi se sa očiju.'- uzvratila sam mu.
'Onda si otpuštena!'-uzviknuo je,a svi su gledali u nas.
Pogledala sam ga besno.
'Roberto!'- čula sam muški glas i okrenula se.
'Emma? Kćeri šta se dešava?'- upitao je čika Nino.
'Ovaj dotični gospodin me je otpustio.'- rekla sam.
'Ko si ti da je otpuštaš!? Odmah u moju kancelariju!'
'Ali tata..'
'Ništa tata. Pravac kancelarija.'
Tata? On mu je sin? Kako ja to nisam znala do sada? Šokirano sam stajala.
'Dođi i ti Emma.'- rekao je,te sam ja klimnula glavom i pošla za njim.

Sedimo jedan naspram drugog dok nam iske lete iz očiju.
'Polomila mi je prozor,je'l znate vi kolika je šteta!?'- uzviknuo je.
'Dobro bre! Platiću ti oštetu!'- uzvratila sam mu.
'Eto čika Nino,oduzmite mi plate sve dok ne isplatim štetu.'- staloženo sam rekla.
'To ti je godišnja plata!'- uzviknuo je.
'Ne dolazi u obzir kćeri. Ti si mi amanet.'- rekao je.
'Stvarno želim da platim.'- rekla sam.
'Naravno da ćeš da platiš!'- uzviknuo je ovaj Roberto valjda. 
'Prekini! Sa tobom imam mnogo toga da popričam!'- zapretio je kažiprstom.
'Slobodna si Emma, ne brini za štetu.'
Klimnula sam glavom zbog poštovanja kojeg sam imala prema njemu.
■ROBERTO POV■

Hejj! Odlučila sam da započnem novu priču!
Prvi deo je ovde,šta vi mislite da li da nastavim dalje?