Skarlet Jang je 30-godišnji psihijatar koji nakon monotonih slučajeva dobije jedan koji se ne odbija tako olako - slučaj serijskog ubice. Na početku joj to predstavlja vrstu izazova, ali šta će se desiti kada više ne bude sigurna u verodostojnost sa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
,,Zašto niste uplašeni, Skarlet Jang?''
Njegov glas je bio veoma milozvučan i nežan, a opet se osećao prizvuk nečeg mračnog. Nečeg što bi ti zavuklo jezu pod kožu, stavilo tople šake na vrat i gledalo kako život izlazi iz tebe dok ti oči postaju staklaste i beživotne.
Skarlet se osetila pobedonosno, ali je shvatila da ne treba da žuri sa vijanjem pehara u vazduh jer je verovala da se ispod ove sante leda krije još veći ledeni breg. Lagano se okrenula na pete i smestila u stolicu. Prekrstila je noge pokazujući svoj vitki i zategnuti list koji je dolazio do izražaja u njenoj tesnoj bež suknji do kolena. Posmatrala je zapanjenu priliku ispred sebe. Suzio je oči oslonivši se jednom rukom na staklenu površinu koja ih je razdvajala.
Zacerekao se sebi u bradu i uzeo plavu plastičnu stolicu, stavivši je nasuprot Skarlet. Želeo je da održi kontakt sa njom. Analizirao ju je. Znala je to. Osetila je, bolje rečeno. Prepoznala je svoj pogled u njegovom – onaj pogled koji je imala kada pokušava da prokljuvi namere svojih pacijenata.
Zapisala je nešto u svoju beležnicu i pročistila je grlo. Oprezno ga je osmotrila.
,,Da li znate razlog zašto sam danas ovde, gospodine Karter?'', njene reči su ponovo ostale da lebde u vazduhu poput izgubljenog balona punog helijuma. Nije odavao nikakav znak da su njene reči uopšte registrovane od strane njegovog uvrnutog uma. Samo ju je lenjo promatrao poput divlje mačke. Možda sam se malo prerano obradovala, zaključila je.
,,Gospodine Karter? Čujete li me?'', rešila je da bude uporna. Možda će ga njena iritantnost naterati ponovo da progovori. Nešto je promumlao u bradu, te ga nije razumela.
,,Šta ste rekli?''
,,Sebastijan'', reče, ovaj put sa istom onom samopouzdanošću koju je imao nekoliko trenutaka pre. ,,Gospodin Karter je moj otac. Ja sam samo Sebastijan'', naglasio je tu reč, dajući Skarlet do znanja da možda njegov otac igra jako važnu ulogu u njegovom odrastanju. Ali nije htela da brza sa zaključcima niti da ga previše kinji. Želi da ovo uradi temeljno i polako. Koliko god da je vremena za to potrebno.
,,Pa, Sebastijane, želiš li mi nešto reći o sebi?'', nezainteresovano je šarao pogledom po prostoriji.
Tišina. Nije ni čudo što doktor Vilson nije imao strpljenja sa njim.
,,Znate, niste kao ostali psihijatri koji su me obilazili, Skarlet Jang'', rekao je, prekrstivši ruke preko grudi što mu je izrazilo mišiće na rukama. Voleo je da joj izgovara puno ime i prezime. Cenila je da je to radio sa svim žrtvama. Na taj način podižeš sagovorniku samopouzdanje, daješ mu lažan osećaj cenjenosti i posebnosti. Takve ljude lakše možeš vrebati i lakše im možeš prići. Laskaš im dok ih ne ubiješ, romantika dvadeset prvog veka.
