Silent Boy

15.

Bili su večernji sati kada ju je Tomas ispratio do ulaznih vrata stana. Celim putem je ushićeno prepričavao događaje koji su se odigrali na rođendanu – od komičnog takmičenja u stonom tenisu do njegovog šegačenja i zbližavanja sa Lukom. Dok joj je govorio, oči su mu caklile do tada nepoznatim sjajem i bile su blago razgoračene, a lice ozareno. Skarlet ga je pomno slušala i posmatrala sa oduševljenjem, željna da upije svaki delić njegove ushićenosti. Delovao je poput malog deteta koji prepričava šta mu se desilo u školi ili kada se igrao sa drugarima. Shvatila je koliko su joj zapravo nedostajale te sitnice koje monotonu svakodnevnicu čini jedinstvenom. Kada je jedino što želiš da dođeš kod voljene osobe i ispričaš još joj sve ono što ti se tog dana desilo ili da samo ležiš u njegovom naručju dok prijatnu tišinu nadglašavaju njegovi uravnoteženi otkucaji srca i smiruju te. Da li je to previše i nedostižno za nekog poput nje?

,,Da li sam se previše razbrbljao?'', nesigurno se osmehnuo i šakom prešao preko zadnjeg dela vrata. Skarlet se naslonila na dovratak dok je posmatrala njegove pune usne koje su bile blago razdvojene i oči boje kestena koje su je ostavljale svaki put bez daha i u kojima bi se izgubila kada bi se susrela sa njima.

,,Ne'', letimično je odhamnula glavom i razvila usne u osmejak. ,,Zapravo, jako mi je drago što si se lepo proveo.''

,,I meni je. Dobro je da možemo da provedemo vreme zajedno i van ovog slučaja. Lepo je, zar ne?''

,,Da, zaista jeste.''

Nekoliko trenutaka ju je posmatrao, a pogled mu je lagano šarao sa njenih usana na njene oči. Ugrizao se za donju usnu. Izgledao je kao da se lomi da li da uradi nešto što bi možda prešlo granicu; nešto poput onoga kada ju je poljubio i celim putem sebe psovao i nazivao idiotom zbog tog postupka misleći da je sve upropastio. Obično je sebe smatrao čovekom od kontrole, čovekom koji u svakom trenutku zna kako i zašto će odreagovati. Ali kada je ona bila u pitanju, nikakva pravila više nisu važila.

,,Vidimo se sutra, Skarlet. Lepo se odmori'', lagano ju je šakom dodirnuo po ramenu i, okrenuvši se na pete, ostavio Skarlet samu kraj dovratka. Srce je krenulo da joj lupa kao ludo, gotovo da je želelo da iskoči iz njenih grudi. Izgledalo je kao da će imati napad panike svakog trenutka. Ali znala je da to nije nikakav napad panike već reakcija njenog tela na vaganje jedne veoma teške odluke. Odluke koju je pokušavala celo veče da prevali preko usana.

,,Tomase, čekaj'', glas joj je zadrhtao više no što je želela. U njenoj glavi je to zvučalo mnogo sigurnije. Još jednom je stisla kapke ne bi li se sabrala i ispustila drhtavi izdah. U nekoliko koraka se našla pred njim koji ju je zbunjeno posmatrao, ali je tračak nade tiho blještao u njegovim očima. Nekoliko sekundi ga je još jednom osmotrila, gotovo kao da želi da taj trenutak zauvek zapečati u svom umu. Progutala je ogromnu knedlu koja joj je preprečavala dotok vazduha i, šakama obuhvativši kragnu njegove košulje od veoma finog materija, spojila je svoje usne sa njegovim.

Tomas je tiho zastenjao pod njenim usnama, a ramena su mu postala napeta. Bilo je očigledno da je to bilo nešto što nije očekivao iako se ovakvom sledu događaja potajno nadao. Kratko je rastavio svoje usne od njenih, ne bi li je osmotrio. Izgledalo je kao da pokušava da se uveri da se ovo zaista događaja i da traži potvrdu za ono što će učiniti u narednim trenucima.

Položio je svoje tople šake na njene uzavrele obraze i strasno je poljubio. U njegovom poljupcu je bilo žudnje i strasti koje odavno nije osetila. Pribio ju je uza zid koji je bio nedaleko od njih i dalje je ljubivši bez prestanka dok su njene ruke klizile po njegovom struku. Od užitka je zarila prste u tkaninu njegove košulje, a on je ponovo tiho zastenjao.