Skarlet Jang je 30-godišnji psihijatar koji nakon monotonih slučajeva dobije jedan koji se ne odbija tako olako - slučaj serijskog ubice. Na početku joj to predstavlja vrstu izazova, ali šta će se desiti kada više ne bude sigurna u verodostojnost sa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
,,Sebastijane, slušaš li me uopšte?'', nestrpljivo je pokušala da mu skrene pažnju dok se prekrštenih ruku klackao na svojoj dobro poznatoj stolici.
,,O, izvini'', izustio je smeteno, nevinim glasićem. ,,Danas si nešto posebno lepa. Odvraćaš mi pažnju.''
Iako bi joj to možda laskalo da je čula u nekom drugom trenutku ili od potpuno druge osobe, ovaj put je samo gubila živce i ta opaska joj nije nimalo prijala. Osetila je kako joj navire boja u obraze. Uzdahnula je i vitkim prstima stisla koren nosa.
,,Mislila sam da si rekao da ćeš se uozbiljiti.''
,,Izvini, Skarlet, postao sam pomalo nevešt u razgovoru sa ljudima. Znaš, jako sam usamljen. Ti si jedina osoba sa kojom razgovaram otkako sam ovde.''
,,Zar nisi razgovarao i sa doktorom Stajnom?''
,,Naravno da nisam'', zatresao je ramenima podsmehnuvši se. ,,On je razgovarao sam sa sobom kada je dolazio ovde. Ne znam zašto je to činio. Da li je mene video kao sopstvenog terapeuta ili je jednostavno mislio da će me time navesti da progovorim... zaista ne znam.''
,,Dobro'', rekla je ravnodušno. ,,Da li si imao nekog prijatelja kada si bio... van ove ćelije?''
,,Da li misliš da bih bio ovde da sam imao prijatelje?''
,,Hoćeš da mi kažeš da ne bi ubijao da si imao prijatelje?''
Zaćutao je, a oči su mu bile fokusirane na nju. Nije treptao. ,,Ne.''
,,Zašto si ih ubio, Sebastijane?''
Na njene reči se polako izdigao iz stolice uspravljenih leđa i lagano, poput mačke, prišao staklu. Odmeravao ju je.
,,Znaš, doktorka, baš bih voleo kada bi češće dolazila u moju ćeliju nego da razgovaramo preko stakla'', rekao je, ovlaš oblizavši usnu i gricnuvši je, spustivši pogled ka donjem delu njenog tela. ,,Stvarno bih voleo češće da viđam te lepe noge izbliza.''
,,Sebastijane!'', ljutito je ustala i stala ispred njega. Iako ih je delilo staklo, tenzija između njih se mogla seći nožem. ,,Prekini da menjaš temu. Znam šta radiš i to kod mene ne prolazi'', nezainteresovano je coknuo.
,,Skarlet, ja zaista ne znam zašto se trudiš da razgovaraš sa mnom. Zašto se uopšte praviš da te neke stvari zanimaju kada oboje znamo da te samo zanima da li je postojalo još devojaka?''
