Silent Boy

14.

,,Mislim da sam odlutao. Izvini'', treptao je očima pokušavajući da se usresredi na ono što mu Skarlet govori. Nakon nekoliko dana mukotrpne istrage došao je ponovo kod nje ne bi li razgovarali o onome što je saznao. Bio je umoran kao pas – i to nikako nije mogao da sakrije.

,,U redu je'', odmahnula je nehajno rukom. ,,Nije mi problem da ponovim. Svakako moramo da pređemo sve ovo još jednom.''

Tomas se ne tako diskretno podsmehnuo. ,,Izvini, u kom trenutku si ti postala policajac? Ne sećam se takvog razvoja događaja.''

,,Prespavao si ga'', namignula mu je i nestašno se osmehnula, a onda sela pored njega na kauč. Listala je svoje beleške i upoređivala ih sa Tomasovim.

,,Previše si aktivna za osam sati ujutru'', uzeo je srk jake kafe koja mu je istog trena za nijansu razbudila usnuli organizam. Nikako nije mogao da se navikne da probdi čitavu noć u kancelariji i da nema ni sat sna. Nije se bunio, znao je da je to zarad većeg dobra; ali telo to nije odobravalo. Tražilo je ono što je njegovo – san.

,,Želim da saznam istinu'', u njenom glasu je mogao da čuje prizvuk uzbuđenja.

,,I ja to želim takođe, ali ne možemo da jurimo pred rudu.''

,,Dobro'', uzdahnula je. ,,Dakle, da rezimiramo. Po izveštaju autopsije smo shvatili da se radi o Klarisi Smit, dvadesetdvogodišnjakinji koja je ugušena kanapom.''

,,Upravo tako, isti način rada.''

,,Kao Sebastijanov.''

,,Da'', na njegovu potvrdu onoga što je i sama znala, Skarlet je klonula. ,,Nisi zadovoljna konstatacijom?''

,,Ne'', nevoljno je odmahnula glavom. ,,Ništa od ovoga mi nema smisla.''

,,Nekada stvari jednostavno nemaju smisla, koliko god ga mi uporno tražili.''

,,Provestljujuće.''

,,Veoma.''

Napućila je usne i zadubila se u svoje misli, sakrivši ono o čemu razmišlja od Tomasa. Ali nije mu bilo potrebno mnogo iskustva da shvati da je razmišljala o Sebastijanu. Nije mogla da dođe do zaključka zašto bi toliko dugo uspešno ubijao i sakrivao svoje tragove, a onda, tek tako odjedanput, rešio da ostavi lične karte žrtava zakopane sa njihovim lešom. Prosto nije imalo smisla. A što je najgore, nije imalo smisla ni samom Tomasu.

,,Možda je samo želeo da ga zaustavimo'', započeo je Tomas, vrativši Skarlet u stvarnost. ,,Možda je shvatio da je užasne stvari činio i da je jedini način da ga zaustavimo ako ga zatvorimo negde gde nikada neće moći da izađe.''

,,Možda'', slegnula je ramenima i nakon kratkog razmišljanja, postavila mu pitanje. ,,Nikada mi nisi rekao, kako ste ga uhapsili?''

Tomas je kratko razmišljao, kopajući po fiokama svog pamćenja ne bi li uspeo da pronađe odgovarajući fajl koji će mu se projektovati pred očima kao da se upravo sada događa famozno hapšenje zlokobnog Sebastijana Kartera.

,,To se desilo jako ishitreno, zapravo. Nismo mogli da ga pronađemo jer mu se otisci nisu nalazili ni u jednoj bazi. Tojest, barem nismo mogli da nađemo ništa novo osim poklapanja sa bazom otisaka koju ima Osnovna škola Volter Hejz.''

,,Samo sa osnovnom školom? To je stravično'', razgoračila je oči u neverici. ,,Kako je moguće da nije dolazio u situaciju da daje otisak bilo gde druge osim kao osnovac? Zar nije imao nikakve isprave?''