Skarlet Jang je 30-godišnji psihijatar koji nakon monotonih slučajeva dobije jedan koji se ne odbija tako olako - slučaj serijskog ubice. Na početku joj to predstavlja vrstu izazova, ali šta će se desiti kada više ne bude sigurna u verodostojnost sa...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nije bila sigurna koliko je dugo zurila i prelistavala hrpu papira koja se nalazila u ozloglašenoj zelenoj fascikli. Sedela je u fotelji u svom udobnom stančiću i pijuckala svoje omiljeno vino, merlo. U njenom krilu je sklupčana ležala žuta mačka koja je prela od zadovoljstva. Barem je neko od nas zadovoljan, pomislila je. Pomazila je žutodlakog Feliksa po glavi i nevoljno uzdahnula. Okrenula je ponovo početnu stranu, po ko zna koji put danas, i prelazila preko čitko iskucanog teksta.
Ime i prezime: Sebastijan Ijan Karter
Godine: 26
Dijagnoza: Psihopatija, manične epizode i blagi oblik šizofrenije
,,Gospode'', procedila je sama sebi. Kako je moguće da je neko toliko oštećen? Znala je da će joj ovo biti najkompleksniji i najizazovniji slučaj ikada. Čak ga je i veliki Džordž Vilson odbio, što bi bilo jako teško za poverovati da nije čula sopstvenim ušima. Usne su joj se na trenutak razvile u samozadovoljni smešak.
Svojim dugim manikiranim prstima je vrtela stranice gledajući sa užasem slike tri brutalno ubijene devojke. Nešto u stomaku joj se steglo, te je progutala ogromnu gorku knedlu. Sve su bile starosne dobi u rasponu od dvadeset četiri do dvadeset sedam godina. Njene vršnjakinje. Dve brinete i jedna plavuša. Sve prelepe, mlade žene pune života. Zašto ih je ubio? Ispod njihovih slika iz srećnih dana ležale su slike sa mesta zločina. Sve tri su ubijene na isti, svirepi način. Danima ih je izgladnjivao i nije im davao ni kap vode, a onda bi ih, nakon višesatnih sesija mučenja, zadavio uz pomoć užeta. Na kraju bi ih zakopao na nekom nasumičnom mestu. Barem je bilo nasumično sa policijskog gledišta. Skarlet je osetila kako joj duž kičme prolazi jeza i stresla se, probudivši žutodlakog prijatelja iz dubokog sna.
Verovala je da ovaj psihotični monstrum ima razloga zašto ne želi ni sa kim da razgovara, posebno ne o svojim zločinima. Sladi se time i oseća se nadmoćno. Bio je u prednosti i sve oči su bile uprte u njega. Kao da je bog, a svi ostali su njegovi pijuni koji čekaju da im kaže kako da igraju. Nepce ju je svrbelo od želje da ga upozna. Da pokuša da prodre u njegov um i da nađe to što je pogrešno; to što je pokvareno. Željno je iščekivala taj trenutak.
Njene potpetice su udarale u tvrd beton dok se približavala Grand Vali Sanatorijumu. Nalazio se u središtu ništavila – nijednog živog bića niti građevine na prostoru od ko-zna-koliko hektara šume. To je Skarlet poprilično iznerviralo jer je morala svojom tojotom da prođe putem koji je bio popločan rupama u kojima bi mogao da stane čitav sanatorijum.
Grand Veli Sanatorijum je bio izgrađen u toku devetnaestog veka i njegov vlasnik je bio Džeremaja Ficdžerald, nadareni neurohirurg koji je u slobodno vreme voleo da vrši lobotomije na svojim pacijentima. Tretman kao da je sišao iz kataloga nekog prestižnog spa centra, to je sigurno.
