Silent Boy

19.

Nakon nekoliko sati besciljnog lutanja po gradu, previše kafe i uzaludnog piljenja u Sebastijanov dosije, našao se pred Skarletinim vratima. Mogao je da načuje korake i komešanje iza vrata nakon što je pokucao. Vrata su se otvorila, a njegov umorni pogled je susreo Skarletine smaragdne oči. Lice joj je bilo čisto, bez imalo šminke, a kosa zavezana u visoki rep. Tomas je pomislio koliko je zapravo prelepa.

,,Hej'', iznenađeno je izustila. ,,Nisam te očekivala. Da li se nešto desilo?''

Oklevao je, a onda glasno izdahnuo. ,,Pa, može se tako reći.''

Istog trena ga je pustila unutra i zatvorila vrata za njime. Čim je osetio njegovo prisustvo, Feliks je dotrčao iz spavaće sobe i uz glasan mjauk ga pozdravio, mazeći mu se oko nogu. ,,Zdravo, druže'', počeškao ga je po vratu.

,,Želiš li kafu?''

,,Mislim da će mi srce eksplodirati ako popijem još jednu'', smestio se na kauč sa žutodlakim prijateljem u naručju. Sada već, omraženu fasciklu sa Sebastijanovim slučajem je spustio na stočić.

Skarlet je nešto promumljala iz hodnika, a onda sela kraj njega na kauču. Pogled joj je bio zabrinut.

,,Želiš li da pričaš o tome?'', upitala ga je.

,,Mislim da ću svakako morati da ti kažem'', počešao je glavu nervozno, a onda još jednom uzdahnuo. ,,Skinut sam sa slučaja.''

,,Molim?!'', Skarlet je iznenađeno ustuknula, te je razgoračenih očiju i razdvojenih usana od njega iščekivala odgovor. ,,Zašto?''

Tomas se izgrizao za usnu i pogledom prošarao po prostoriji koju je počeo da pamti skoro napamet. ,,Komplikovano je.''

,,Da li je... zbog mene?''

,,Ne, naravno da nije zbog tebe'', odmahnuo je glavom u nadi da je smiri. ,,Kako bi ti imala išta sa tim?''

,,Tomase, ja sam razlog zašto si počeo da se ponašaš i da delaš na način koji ne odgovara nikome – naročito ne tvojim nadređenima.''

,,To nije tačno'', obujmio je njenu ruku koja je bila glatka poput ružinih latica. ,,Ponašam se tako zato što imamo isti osećaj.''

Nekoliko trenutaka je ćutala sa pognutom glavom. Videlo se da mu nije baš poverovala i da se oseća krivom zbog novonastalog problema.

,,Skarlet, slušaj me'', svoj kažiprst je spustio na Skarletinu bradu i podigao joj je glavu ne bi li je pogledao u njene suzne oči. ,,Ovo zaista nema veze sa tobom. Načelnik nije zadovoljan mojim radom jer mi je dugo potrebno da zatvorim slučaj. Naravno, ne slaže se sa mojim stavom da je potrebno mnogo više vremena da se probije Sebastijanova ljuštura od puke igre dobrog i lošeg policajca.''

Primetio je kako joj je donja usna zadrhtala.

,,Da li je to zaista istina?''

,,Da.''

,,U redu'', uzdahnula je. ,,Šta ćemo onda sada?''

Na njeno pitanje je Tomasov pogled skrenuo sa njenih usana na drveni stočić koji se nalazio ispred njih. Na njemu je ležala žuta fascikla koja je Skarlet bila strana.

,,Pa, mislim da ću sada morati da budem nešto što nikada nisam – tajni agent'', rekao je pomalo i previše ushićeno.