Skarlet Jang je 30-godišnji psihijatar koji nakon monotonih slučajeva dobije jedan koji se ne odbija tako olako - slučaj serijskog ubice. Na početku joj to predstavlja vrstu izazova, ali šta će se desiti kada više ne bude sigurna u verodostojnost sa...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
Nekoliko dana nije bila u posetu Sebastijanu. Postojale su stvari koje su joj bile danonoćno na umu i nisu joj davale mira. Da li možda zaista greši u proceni Sebastijanovog karaktera? Možda je Džordž u pravu, možda se zaista igra sa njom. Ali šta bi on imao od toga? Zatvoren je i ona nije neko ko ga može izbaviti odatle. Nešto joj tu nije štimalo i to joj se uopšte nije dopadalo. Znala je da mora da nastavi da kopa. Morala je da sazna istinu. Ali koliko je čovek zaista spreman da ode daleko da bi saznao istinu? Istinu koja će možda boleti više od neznanja u kojem je živeo.
,,Skarlet, slušaš li me?'', Tomasov milozvučni glas joj je zagolicao uši. Trgnula se iz misli i usresredila pogled na njegovo lice koje je skoro bilo čisto, bez krvavog traga na desnoj obrvi i rascepane donje usne. Pogled mu je bio nežan i ljubopitljiv.
,,Izvini, odlutala sam'', priznala je, ovlaš se ugrizavši za usnu. ,,Šta si pričao?''
,,Rekao sam da je Džordž kreten što je tako razgovarao sa tobom'', ustao je i posegao za kožnom jaknom koja je ležala na naslonu stolice u kojoj je sedeo nekoliko trenutaka pre. ,,Koliko se sećam, sam je odustao od slučaja. Nema pravo da ti pametuje. Mada, s druge strane, voleo bih kada bi bila malo pažljivija oko Sebastijana. Znaš, čisto za svaki slučaj.''
,,Da li se to brineš za moju dobrobit, detektive Kaligan?'', samozadovoljno se nakezila, a on se stidljivo osmehnuo i pognuo glavu zbog čega se Skarlet učinilo da su mu obrazi poprimili crvenkastu boju.
,,To mi je dužnost, Skarlet.''
,,U redu. Primljeno k znanju.''
,,Zaista se nadam da je tako'', prišao joj je i položio ruku na rame, prelazeći palcem po tkanini njene bluze. Godila joj je ta težina na ramenu. ,,Hajde, imamo posla. Moramo da obiđemo našeg omiljenog pacijenta.''
,,Našeg? Moram da priznam da sam veoma zadivljena tvojim interesovanjem za slučaj.''
,,Šta da ti kažem, doktorka. Volim da se predam svemu u potpunosti.'', namignuo joj je dok su izlazili iz njenog stana i Skarlet je dobila neopisivu želju da se razvuče osmeh od uveta do uveta poput zatreskane devojčice. Nisam li počela malo prečesto da se osećam poput zatreskane tinejdžerke? Neprimetno je frknula na svoje misli.
Kako su krenuli da koračaju hodnikom u susret im je naletela stara gospođa Hopkins iz stana 46. Pored toga što je bila stara gospođa, bila je i staro smetalo. Previše se interesovala za tuđe živote i to je svima pokazivala na ne tako diskretan način.
,,O, Skarlet, dušo, dobro jutro'', nosila je crveni karmen koji joj je bio umrljan na ivicama usana, a šminka joj je bila razmazana na određenim mestima. Na sebi je imala sive trenerke koje su mirisale na neki jak omekšivač. ,,Vidim da često imaš ovog simpatičnog posetioca. Baš mi je drago što si napokon nastavila dalje i našla ovako divnog mladića'', govorila je ko navijena, a zenice su joj se raširile od uzbuđenja, skoro prekrivši svo plavetnilo koje se ranije tu nalazilo.
