Silent Boy

25.

Skarlet je počela da kašlje i da se bori za vazduh dok ju je unutrašnjost grla pekla poput vatre. Nakon nekog vremena se dovela u red i skupila dovoljno snage da odgurne Džordža sa sebe. Telo mu je bilo nepomično i duplo teže no inače. Vid joj je bio zamućen, a pritisak u glavi još uvek nije jenjavao. Uspela je da se podupre rukama i da se uspravi dovoljno da ugleda svesnog Sebastijana ispred sebe kako drži pištolj u drhtavoj ruci. Lice mu je bilo unezvereno, usne razdvojene i dahtao je poput psa. Izgledalo je da mu je trebalo par trenutaka da mu mozak sažme sve što se desilo u proteklih par sekundi. Sa trenutnim olakšanjem, ispustio je pištolj kraj svojih nogu, a onda opreznim korakom prišao Skarlet. Bilo je očigledno da se bojao njene reakcije.

,,Skarlet'', izustio je tiho prišavši joj. ,,Jesi li dobro?''

Skarletina ruka je bila oko njenog vrata, zaštitnički ga skrivajući poput najvrednijeg blaga. Nemo je klimnula glavom. ,,A ti? Jesi li ti dobro?''

,,Mnogo bolje kada znam da je napokon mrtav'', priznao je. ,,Zaista mi je žao što sam te uvalio u ovo, Skarlet. Nije trebalo ovako da se odigra sve ovo. To se odnosi i na Tomasa.''

Gospode, Tomas. Potpuno sam zaboravila.

,,Tomase'', panično je uzviknula ne obazirajući se na Sebastijanove reči. Nespretno se bacila do njegovog tela koje je i dalje ležalo nepomično. Njegova koža je bila topla na dodir, ali je bila bela poput hartije. ,,Molim te, budi živ.''

,,Bio je svestan pre nekoliko trenutaka'', reče Sebastijan. ,,Dobacio mi je nogom pištolj koji je bio odleteo ka njemu nakon što ga je Džordž bacio.''

Na Skarletinom licu su se slevale suze. Zajecala je. Nije mogla da podnese smrt još nekog sebi bliskog. Milovala ga je po bledom obrazu.

,,Izgubio je dosta krvi'', reče Sebastijan, dozvavši je pameti. Nije mogla sada da pada u bedak. Morali su da ga spasu. ,,Uzmi ovo i stavi mu preko rane'', pružio joj je parče tkanine koju je doneo iz susedne prostorije. Skarlet je poslušno uradila upravo ono što joj je rekao. Podigla je deo košulje koji je bio natopljen krvlju i ugledala ulaznu ranu od metka koja je užasno izgledala. Pokušala je da ne razmišlja o mučnini koju joj je taj prizor izazvao, te je pritisla tkaninu preko rane. Na njen pritisak, Tomas je bolno prostenjao i razgoračio oči.

,,Tomase, molim te, ostani budan. Sa tobom sam'', izustila je. ,,Moramo da pozovemo policiju.''

,,Voleo bih to da uradim, Skarlet, ali poslednji put kad sam proverio u ludari mi nisu kupili telefon.''

,,Uzmi moj'', reče uz uzdah. ,,Verovatno je pao negde na pod.''

Sebastijan je poput mačke počeo da korača po hodniku i da traži malu crnu spravicu koja im je trenutno bila jedina tačka koja ih je delila između života i smrti.

Tomas je stavio šaku preko Skarletine koja je pridržavala tkaninu. Bio je unezveren, pokušavajući nešto da izgovori. ,,Š-š-š'', stavila je kažiprst slobodne ruke preko njegovih usana. ,,Nemoj da govoriš. Ne troši snagu. Moraš da izdržiš.''

,,Našao sam ga!'', pobedonosno izgovori Sebastijan. Hitro je vitkim prstima ukucao broj koji želi da pozove. Nakon nekoliko trenutaka je začuo ženski zvonast glas.

,,Ranjen je policajac i izgubio je dosta krvi'', započeo je usresređeno. ,,Potrebno nam je ambulantno vozilo pod hitno. I da, krivac je ubijen.''

,,Koja je adresa i o kom policajcu se radi?''

Sebastijan je upitno pogledao ka Skarlet i nemo usnama formirao pitanje. ,,Adresa je Belfor 22'', odgovorila mu je.

,,Belfor 22'', ponovi Sebastijan. ,,Radi se o Tomasu Kaliganu.''

Spustivši slušalicu, Sebastijan i Skarlet su razmenili bespomoćne poglede. Toliko toga je bilo da se kaže, a nijedno od njih nije imalo snage da izgovori. ,,Biće sve u redu, Tomase'', prošaputala je. ,,Pomoć stiže.''

,,G-gad... da li je mrtav?'', Tomas se mučio da govori. Skarlet je letargično klimnula glavom.

,,Rekao bih da jeste'', dodade Sebastijan, vrhom patike taknuvši Džordžova nepomična ramena. ,,Da, Sotona je zvanično vraćena gde joj je mesto. Ura za nas'', reče ravnodušno, a opet je mogla da oseti prezir u njegovom glasu prema istom čoveku koji je oboma predstavljao očinsku figuru – na ovaj ili onaj način.

Posle dvadesetak minuta, začuli su se udarci na vratima i unutrašnjoj kuće su upali nekoliko naoružanih policajaca. Jedan od njih, crnokosi i tamnoputi policajac, je naredio Sebastijanu da digne ruke u vis i legne na pod. Sebastijan je nekoliko trenutaka oklevao, a onda je, diskretno prevrnuo očima (Tipično za Sebastijana) i poslušao naredbu. Crnokosi policajac je signalizirao drugom kolegi da priđe Sebastijanu, a on je kleknuo kraj Tomasa. Poznavao ga je.

,,Tom, druže, jesi li pri svesti?'', zabrinuto je upitao.

,,Dolazi pri svesti i gubi svest na svakih par minuta'', odgovorila mu je Skarlet. Nemo je klimnuo glavom, ne skidajući pogled sa Tomasovog bezizražajnog lica.

Treći policajac je prošao pored Sebastijana, i dalje sa pištoljem u rukama, i kleknuo kraj Vilsonovog beživotnog tela kako bi proverio da li je živ.

,,Mrtav je'', izjavio je nikom određenom.

,,Uhapsite ga'', policajac kraj Skarlet obratio se onom koji je držao Sebastijanove ruke. Policajac je ćutke poslušao i izvadio lisice iz zadnjeg džepa. Na Skarletino iznenađenje, Tomas je skupio dovoljno snage da stavi svoju ruku preko ruke policajca koji je klečao pred njim. Slabašno je podigao kapke i upro pogled ka njemu.

,,Mateo, ne hapsi ga'', reče tiho. ,,On je žrtva takođe.''

________________________________________________

    Novo poglavlje je tu! Jeste veoma kratko, ali moralo je tako da bude. 

  Ostao je još epilog i nadam se da vas nisam razočarala ovom pričom! :) ♥