Silent Boy

17.

Nije bila sigurna koliko je dugo nestrpljivo zurila u ogavnu, samoživu facu Pola Mejnarda koji je bio zavaljen u svoju kožnu fotelju preko puta nje. Cupkala je nogom ispod stola, a prstima je pokušavala da ublaži sevajući bol koji je osećala u slepoočnicama. Pol je, u vazduhu, držao šake tako da su mu se jagodice prstiju dodirivale i formirale piramidu. Samo mu je falilo da se jezivo smeška i bio bi pravi Gospodin Berns iz Simpsonova. Videlo se da je zaista pokušavao da složi saosećajnu i zabrinutu facu, ali ga je odavao osmejak koji mu je titrao u uglovima usana. Skarlet je u svojoj glavi mogla da čuje kako ponavlja: Rekao sam ti. Rekao sam ti. Rekao sam ti.

,,Samo izgovorite to'', bezvoljno je frknula Skarlet.

,,Šta to?'', izvio je obrve i složio nevini izraz lica kao da nema predstavu o čemu govori.

,,Recite da ste bili u pravu.''

,,Jesam li?'', poigravao se. ,,Gospođice Jang, ne sladim se tuđom nesrećom. Ali je činjenica da sam vam rekao da nije pametno ići u njegovu ćeliju. S razlogom je zatvoren i nema kontakta ni sa kime osim sa osobljem, a i tada je na određenom odstojanju. Opasan je. To ste sada utvrdili i na sopstvenoj koži.''

,,Da, jesam.''

Nekoliko trenutaka ju je netremice posmatrao kao da razmišlja o nečemu, a onda je privukao stolicu bliže stolu i navalio se ka njoj. Mogla je da vidi bore u uglovima njegovih očiju.

,,Gospođice Jang, znam da ste potreseni, ali ako vam ne smeta što pitam, da li znate razlog zbog kojeg se Sebastijan poneo na takav način prema vama? Jeste li ga naljutili nečime?''

Spustila je pogled i ugrizavši se za donju usnu počela da se igra prstima. Zaista nije bila sigurna koji je pravi odgovor na to pitanje. Ne, nije me stvarno napao, to je samo njegov način da mi kaže da je nevin. Zašto mu je povrh svega verovala? Zašto je želela da ga zaštiti? I zašto je uopšte razmišljala i dvoumila se oko toga? Da li je zaista govorio istinu? Delovalo je tako. Možda je u stvari problem u njoj samoj. Dopustila je da joj se približi. Otvorila mu se. Bilo je pitanje vremena kada će joj ući u glavu i poput opakog virusa zatrovati svaki delić tela. Sumnjala je u sve, a najviše u samu sebe.

,,Zaista ne znam'', slegnula je ramenima i oblizala usne. ,,Do sada nikada nije pokazivao agresivnost. Da li ste sigurni da je redovno uzimao terapiju?''

,,Naravno da jesam. Zar dovodite u pitanje stručnost osoblja i moju nadređenost?''

,,Ne, taman posla. Samo vas podsećam da je pokušao da se predozira tabletama koje je redovno pio kao terapiju.''

Pol Mejnard je stegao vilicu i suzio oči. Videlo se da mu se nimalo ne sviđa u kom smeru ide razgovor. A to je upravo ono što je Skarlet želela.

,,Skarlet, Sebastijan Karter je veoma uvrnut mladić kojem nije potrebno puno da se u njegovom bolesnom umu razvije određena ideja. Mesecima je zatvoren u četiri zida bez ikakvog kontakta, a vi ste mu pružali baš ono što smo mu mi oduzimali. Kontakt sa spoljnim svetom.''

,,Ali imao je kontakt i sa drugim psihijatrima.''

,,Jeste, ali je odbijao svaki vid razgovora sa njima. Sa vama je progovorio istog trenutka.''

,,Ne vidim zašto razgovaramo o ovim stvarima. To i dalje ne objašnjava zašto me je napao'', zauzela je odbrambeni stav prekrstivši ruke preko grudi.