Uzmi moju ruku🔚

Clash

Već od ranog jutra moram do stanice, moj novi klijent je tamo proveo noć.
Mora da je neko bitan, s obzirom da su mi još juče javili, a rekao sam Lei da mi prenosi samo bitne pozive. Ali svakako sinoć ništa nisam mogao uraditi.Bespotrebno sam  propustio najbolji dio svadbe.
......

Čitam optužbe, veoma interesantna situacija, na ovo još nisam naišao. Plus žena je spisateljica, zašto je kog đavola ovo uradila?

-Dobar dan, ja sam Stefano Milanesi, vaš advokat.
-Dobar dan, kada izlazim?
-Moramo prvo da porazgovaramo. Da čujem vašu priču gospođice Zoss.
-A da kako sam mogla da zaboravim ispitivanje. I ja sam Elisa a gad je sam kriv.
-Drago mi je gospođice Elisa, sada da čujem vašu priču.
-Pa, prekjuče sam trebala da imam noćni let, međutim zbog glupe nesreće ja ga propustim i dodjem jutarnjim,što mi je ostavilo malo vremena da se spremim.Vidite ja sam juče trebala da idem na vjenčanje svoje rođake i da nisam propustila let ja bih imala taman dovoljno vremena da odspavam i spremim se na miru a ovako imala sam svega sat ipo, što je veoma malo a da ne pominjem činjenicu da sam nenormalno umorna.
Pa ona ga ne zaklapa.
-Pređite na stvar gospođice.
-Stižem do toga, ne žurite nigdje.
-Ustvari, žurim na sud.
-Svejedno tako sam se ja spremila
O bože spasi me...
-I pozvala taksi ali kad sam izašla taj kreten mi je preprečio put sa sve nekakvom palicom, koju je usput izvukao iz gaća koliko sam zaključila.
-Šta?
Kako je kog vraga to zaključila.
-Da to sam i ja pomislila.
-Ali zašto si ga probola?
-Pa htjeo je da me napadne, logično.
-Logično je pobjeći ili vrištati.
-Prvo helouu da sam bježala stigao bi me pa u štikle sam a da sam vrištala pitanje je da li bi me iko čuo.
-Da ali nos si mu slomila zar si ga morala i probosti.
-Tehnički nos sam mu slomila nakon što sam ga probola.
-Svejedno mogla si samo to.
-A po tvom sam trebala da se bijem u ovim štiklama, ha pa da ih slomim, znaš li koliko koštaju, a plus žurila sam.
-Ti.... si žurila?
E ova nije normalna.
-Aha
-Dobro, a odakle vam nož?
-A too, pa vidiš, ja mislim da čovjek uvjek treba biti spreman zato sam ga stavila u ovaj pojas koji sam zakačila oko noge.Prilično korisno zar ne.To sam otkrila kada sam skupljala informacije za jednu od mojih knjiga.
Sa kim sam se ja to upetljao.
-Slušajte situacija je ozbiljna, čovjek je izgubio bubreg i u bolnici je, srećom postoje svjedoci, valjda će neko potvrditi vašu priču.
-Ha, samo bubreg, neka bude srećan, bez toga se može. - definitivno nije sva svoja. - Mogao je mnogo gore da prođe. Neka to smatra otplatom duga.
-Kakvog duga?
-Slušaš li me uopšte. Svadba! svadbu sam propuštila. Kad smo kod toga, moja priča je definitivno istinita. Pogledajte snimke kamera, koliko sam vidjela moje viteštvo snimile su bar tri kamere.
-Kako znate?
-Možda ne obraćam pažnju na ljude, ali od kamera i bliceva se ježim tako da to prvo primjetim. - od kada sam ušao prvi put mi se ozbiljno obratila da nekom daljinom u pogledu. Sad kada obratim pažnju uopšte nije loša, šta više moj je tip. Brineta sa svijetlo braon očima, usne oblika srca, privlačne... Ma idi Stefano, šta ti pada na pamet, uz takav jezik izludela bi me za dva dana.
-U redu, pronaći ću dokaze koje ste pominjali i ako je sve kako ste ispričali izaći ćete kroz par sati.
-Čekaj kako ćeš tako brzo pronaći dokaze?
-Ne brinite, ne postoji ništa u ovom gradu što ne mogu.
-Opasan neki advokat.
Ustanem i izađem. E kada bi znala.

Nakon što sam završio sa sudom, povukao sam neke veze da bih došao do dokaza prije vremena. I kako je i rekla kamere su zaista zabilježile njeno "viteštvo".Uputio sam se ka stanici da bih je izvukao, ali na pola puta primio sam poziv od Bjanke da moramo hitno da pričamo. Zato sam zvao Leu da završi sve detalje oko puštanja moje klijentice iz zatvora, te sam okrenuo auto i uputio se ka Biji. Odmah sam nazvao njene telohranitelje, ali oni su me uvjeravali da je sve u najboljem mogućem redu. Ipak osjećao sam neki nemir.

-Hej, je li sve okej, jesi li dobro je li te neko...??
-Ne, dobro sam, samo treba nešto jako važno da ti kažem.
-Prepala si me, ti nikada nemaš ništa hitno, pa sam pomislio...
-Da, izvini zbog toga, nego sjedni.
-Okej šta se dešava? Da li si nešto napravila? Zločin?
-Ne, za šta me smatraš?
-Ne znam, u zadnje vrijeme si čudna.
-Pa, vidiš već neko vrijeme znam da... da će..da će naša majka sjutra doći ovamo.
-Šta?
-Nemoj da poludiš.
-Kasno, šta hoće, nije kročila u Italiju preko petnaest godina, šta hoće sad.
-Hoće da se pomirite, da ponovo bude kao što je nekada bilo.
-Pa možeš slobodno da joj kažeš da ne mora da dolazi. Ona nije moja majka niti će ikada to biti. Vidi Bjanka obožavam te, ali na tankom si ledu, znaš da je ovo jedina stvar oko koje nema rasprave.
-Ne shvatam, zašto si ovakav, ona je najbolja majka...-ne želim ovo da slušam
-Možda tebi, ali ne i meni, tako da je drži podalje od mene.
-Stef, ustvari...
-Sine..-ha,ona je ovdje.
-OVDJE JE?!! KAKO SI MOGLA OVAKO DA ME PREVARIŠ..
-Stef, ne viči..
-ZNAŠ LI DA SI UNIŠTILA NAŠE OBEĆANJE, ZABORAVILA SI ŠTA ZNAČI SESTRA. Jedna, jedina osoba koja ti neće zabosti nož u leđa Bjanka, jedina.
-Stef ja...
-Bilo ko drugi , ali ti..ti ovo nisi trebala da uradiš.
-Ne ljuti se na nju, ja sam insistirala...
-TI MI SE BE OBRAĆAJ, DOVOLJNO JE ŠTO DIJELIM S TOBOM OVAJ VAZDUH KOJI SI ZAGADILA.
-Stef ona nam je majka ne možeš..
-Ona je niko i ništa, ona je gore od ničega, eto šta je ona.
-Stef.. - ključam od bijesa, pogledam bijesno u svoju sestru i zaputim se ka vratima.
-Stefano bar popričaj s njom.
-Nemam ja o čemu da pričam sa njom, a više ni s tobom- izađem i zalupim vratima.