Uzmi moju ruku🔚

Kada krene

Evo još jedan dio večeras specijalno za moje drage čitaoce. Hvala vam na podršci 💖💖💖

Ha, mislio je da mi zbriše, ne zna on s kim se petlja. Srešću ga ponovo pa da je ne znam ni ja gdje. Intuicija me nikada ne vara.

Danas Karin odlazi na medeni mjesec, i moram se pobrinuti da ne zakasnim. Već sam propustila svadbu, mnogo bi bilo da se i na ovo ne pojavim. Još i hoće da me upozna sa nekim tipom, i ne odustaje, a ja  jadnika već nablatila koliko sam mogla.

-Ćao Eli.
-Ćao Karin.
-Samo da potvrdim dolaziš večeras?
-Naravno, obećala sam.
-Jes, konačno imam priliku da vas upoznam.
-Karin, zaista nema potrebe, već sam upoznala nekoga.
-Šta? Kad? Ko? Gdje?
-Polako, kako očekuješ da ti odgovorim kad ne prestaješ sa pričom.
-Jeste li u vezi?
-Pa ne još, glumi tvrd orah, ali pašće na moj šarm.
-E ako je tako, moj lik je sigurno bolji, tako da možeš da otkačiš tog nebitnog gospodina i dovučeš se ovamo da upoznaš čovjeka svog života.
-Hmm, kako si tako sigurna da ćemo kliknuti?
-Prosto znam da ste savršen spoj, tvoja ludost odgovara savršeno njegovom karakteru, a njegova smirenost tvojoj eksploziji.
-Lijepo si to smislila, ali žalim možda da sam ga upoznala prije ovog mog macana dala bih mu šansu, ali sad sam u oblacima i putujem ka mom tvrdoglavom Petru Panu.
-Ha, šta pričaš bre?
-Uglavnom dolazim večeras, ali ne pretjeruj, upozoravam te na vrijeme.
-Dobro, dobro ionako kad ga vidiš sama ćeš promijeniti mišljenje.

Da je ne znam ko, nema šanse da odustanem od mog Stefija. Možda bih prihvatila njegovog kolona...uf ne, ne original definitivno. Original je uvjek bolji od kopije.

STEFANO'S  P. O. V

Stižem taman na vrijeme da ispratim Luka i Karin. Posao mi se malo odužio, ali naravno da sam to završio bez problema. Čim sam se pojavio policija se povukla, ali klijenti su pravili probleme oko sigurnosti. Dok sam sa njima rasčistio potrajalo je.

Uputio sam se ka kući, ali naravno da me prati baksuz. Na putu sam ugledao auto, očigledno je pukla guma. Iz nekog nepoznatog razloga, kao da me nešto vuče stao sam da pomognem.

-Dobro veče, treba li vam pomoć?
-Ustvari da, već kasnim, i zaista ne mogu da propustim ovu večeru. Znate prvi put sam propustila njihov veliki događaj jer sam naletjela na idiota epskih razmjera. Da ni ne počinjem šta je ta budala napravila od mog savršeno normalnog dana, pa ne biste verovali..... - nažalost ne verujem ni sad, samo jedna osoba ovoliko priča bez prestanka. Gotov sam, ja sam pao od strane jedne neuravnotežene spisateljice koja nema filtera.

ELISA'S P. O. V

Odlučila sam da ranije krenem ne bih li spriječila bilo kakvu moguću nezgodu koja će me sprečiti da odem na ovu večeru.
I sve je teklo kao po loju, stigla bih čak sat vremena ranije, ali meni stvari prosto ne mogu ići kako treba.

Pukla mi je guma i naravno ja ne umijem da promijenim novu. Izašla sam iz auta i počela da vrištim na sav glas. Pitam se je li Karin ukleta ili sam to ipak ja. Zar prosto ne mogu nikako da stignem na vrijeme.
Pošto je vrijeme teklo, a pomoć nije dolazila jer nisam mogla da je pozovem jer telefon nije kod mene. Sigurno sam ga zaboravila kući. I baš kada sam počela sve da proklinjem neko se pojavio i ponudio mi pomoć.

Kako sam bila u svom svijetu, nisam obratila pažnju i počela sam da mu prepričavam svoje događaje. A onda u jednom trenu me je uhvatio za ruke i...
-DOSTA! Zar nikada ne umiješ normalno da odgovoriš mora li sve da završi pričom bez kraja? - ha,treći put je sve što je meni bilo bitno u tom momentu. Tri od tri, ha, moj si Petre moj, sad ti ni Zvončica ne može pomoći.
-Moj vitez u sjajnom oklopu je stigao da me spasi.
-Šta?
-Princ na belom konju, meni i jedno i drugo odgovara.
-Jesi li udarila glavu?
-Šta? Ne.
-Onda o čemu pričaš?
-Tri od tri. Tri od tri Stefano.
-Ne, ovo... Ne...
-Da, ovo znači da je sudbina pobjedila, sada smo zvanično u vezi.
-Ne možeš biti ozbiljna. Ne možeš nekoga prisiliti da... - položim prst na njegove usne.
-Dogovor je dogovor, ili je trebalo da sastavimo ugovor. Nije valjda da ćeš pregaziti svoju riječ. To bi bilo jako razočaravajuće.
-Dobro, šta želiš.
-Pa dragi red bi bio da izađemo na prvi zvanični sastanak, mislim moramo se upoznati. Ne mogu tek tako da te prihvatim.
-Ja i tako ne želim da budem prihvaćen, to ti je jasno.
-To je samo jer si rođen kao mazga.
-Šta?
-Znaš tvrdoglav kao mazga.. - odmahuje glavom - Ma zaboravi. Pomozi mi da promijenim gumu, već kasnim.
-Nažalost i ja kasnim tako da ništa od pomoći. Pogotovo ne tebi, luda si skroz. Ništa dobro se ne desi kada te sretnem.
-Pa znaš ni ti meni nisi srećna zvijezda.
-A jel pa onda prestani da me juriš.

STEFANO'S P. O. V

E bože šta ti zgriješih pa si na njenoj strani.

-Ne možeš da me ostaviš ovdje šta ako mi se nešto desi?
-Do sad si bila dobro, a i pričom bi ih ubila sigurno. - Vidim da je pocrvenila od bijesa.
-Ti si jedan kreten. - zašto me ovo pomalo zabavlja, šta radim sa ovom ludačom. Zgodnom ludačom... Ne, ne treba mi ovo u životu.
-Pa, zbogom, očigledno ti ne treba pomoć kretena. - ulazim u auto i nastavljam svoju vožnju.

U retrovizoru vidim da viče za mnom. Simpatična je onako bijesna i nemoćna. Zašto uopšte razmišljam o ovome. Udaljio sam se ali, nešto mi ne da mira i ipak okrenem auto. Znam da ću zažaliti zbog ovoga, mogao sam da je se riješim

Vidim je, ali još neko je tu. Muškarac, ne znam zašto ali osjetim neki nemir zbog ovog prizora.

-Hej, je li sve u redu.
-Ha, zar nisi otišao šta sad hoćeš? Snašla sam se i bez tebe.
-Čuli ste gospođicu, ne treba nam vaša pomoć.
-Tako je. - dodaje moja ludača. Moja? Da li sam priseban nisam siguran, ali znam da želim da očistim pod ovim imbecilom.
-Dosta je gluposti do maloprije si koristila sve metode da me natjeraš na sastanak, a sad ti kao ne trebam. Jesi li ozbiljna?
-Mrtva ozbiljna!- hm, mala si riba za takve igre sa mnom.
-U tom slučaju, zbogom Elisa srećno sa Čakijem.
-Ha, tek tako.
-Pa rekla si da si ozbiljna. Mrtva ozbiljna!
-Uf, dobro treba mi tvoja pomoć. Možeš da se riješiš ovog paćenika?
-Naravno.
-Hej ja nisam...
-Ni riječi Čaki.
-Moje ime nije Čaki...
-Briga me, ja sam Stefano Milanesi. A sad se gubi. - prepoznao je ime vidim mu strah u očima.
-Ja... Oprostite, odlazim odmah.

ELISA 'S P. O. V

Kako me kreten ostavio, pojavio se neki imbecil kojeg sam planirala da poprskam biber sprejem. Ali moj savršeni dragi se vratio pa sam ga iskoristila za pokušaj izazivanja ljubomore. Ali sa ovom tvrdoglavom mazgom nema igranja ako on to ne želi, pa sam morala da odustanem i zamolim ga da se riješi ovog nebitnog lika. Što je on i uradio samo rekavši svoje ime. Kako sam primjetila strah na licu Čakija, zapitala sam se ko li je ustvari moj gospodin savršeni.
-Idemo li?
-Ovaj.. Da..A moje auto, moj sastanak?
-Srediću da se neko pobrine za auto. A na sastanak ne stižemo ni ti ni ja. Već je poprilično kasno.
-Dobro i šta sad?
-Sad ćemo da raspravimo na čemu smo.