Uzmi moju ruku🔚

Drugi put

Nakon zanimljive posjete nazvao sam sestru.
-Stef.
-Hej Bija.

-Ja ...

-Ne moraš ništa da kažeš izvini zbog onog, prosto sam pukao kada sam je vidio.
-Izvini i ti, pretjerala sam, samo ne shvatam..
-Gle ne ljutim se na tebe upravo jer ne shvataš, jer ti neke stvari nisam rekao. Htjeo sam da te čuvam podalje od događaja iz prošlosti.
-Stef, ja više nisam dijete, ne moraš da me štitiš toliko, nisam slabašna mala curica.
-Znam, ali si idalje moja mala sestrica.
-Mislim da zaslužujem da znam, šta god da je u pitanju.
-Obećavam da ću ti ispričati sve, ali ne sada. Ne dok je ona u blizini, ne želim da rizikujem još jedan susret.
-Stef ne bih ponovo..
-Bolje da ne rizikujemo, osim toga ovo ti ne mogu reći preko telefona. Javi mi kada ode i onda ćemo sve rasčistiti.
-U redu, kako ti želiš.
-I potrudi se da joj ne padne na pamet da dođe kod mene, znaš kakav sam kad me nagaziš na žulj.
-Okej, obećavam držaću je na sigurnoj udaljenosti. Ali sad smo u redu zar ne?
-Da Bi sad smo u redu.
-Volim te braco.
-I ja tebe lutkice.

Nedelja je brzo prošla. Posao, obaveze i ne nisam sreo Elisu, nisam šokiran, to je bilo za očekivati. Sudbina i gluposti.

Ili  sam bar to mislio, a onda sam svratio u market pored puta da kupim vodu i naravno eto nje, stoji pored rashladne i uzima vodu. Krenuo sam da bježim dok ne nije uočila ali kasno.
-Hej Milanesi.
-Gospođice Elisa.
-Samo Elisa, nema potrebe za normama uskoro ćemo početi da izlazimo. Biće čudno ako budeš djevojku oslovljavao sa gospođice.
-O čemu govoriš,ovo je tek drugi put.
-Čudno zar ne, kako si naleteo na mene, obzirom da sve znaš.
-Ne pratim svaki tvoj korak. Uostalom poštujem dogovor.
-Znači sudbina ipak pobeđuje. Mogli smo i na kafu kad smo već naletjeli jedno na drugo.
-Ne mogu žurim, samo sam svratio po vodu.
-Ha, gle čuda i ja sam ušla samo po vodu. Zanimljivo, toliko slučajnosti, skoro kao da ti neko nešto poručuje.
-Zašto si zapela za mene?
-Zašto ne, šta ti hvali?
-Ništa.
-Eto vidiš.
-Ne znaš u šta se upuštaš možda ti se ne dopadne ono što vidiš.
-A možda bude baš suprotno. Gle, ja ne jurim muškarce inače, ali s tobom pravim izuzetak, jer si mi se svidio na prvu i jer si me naljutio.
-A da te nisam naljutio odustala bi?
-Ne.
-Ne shvatam upravo si rekla...
-Pa to ti je isto kao elegantno ne.
-Baš si se uhvatila toga.
-Oh srce nemaš ti pojma.
-Hoće li izvinjenje pomoći.
-Elegantno, ne. - hahah, luda žena.

Izgleda da mi je ipak potrebna pomoć oko ovoga.Pa kako Danteu ovo ne mogu ispričati nazvao sam Lucijana i sve mu rekao.Izostavljajući neželjenog posjetioca i konflikt sa Bijom.

-Pa da li je moguće da se pojavila ta koja će se poigrati sa glavom Stefana Milanesia.
-Haha, da sam htjeo da me zezaju zvao bih Dantea.
-Dobro čovječe ne budi na kraj srca. Nego mi reci zašto je prosto nisi poslao dođavola, to ti nije strano.
-Ne znam ni sam, na neki način me zabavlja.
-Možda ti se sviđa?
-Ma daj Lucijane, znaš da su žene za mene samo usputna stanica.
-To se mijenja, šta ako je baš ona ta koja će ti postati stalna stanica.
-Ako si ti našao ljubav života, ne znači da će i ostatak svijeta. Uostalom znaš moje stavove.
-Naravno da znam, zbog njih si i izgubio Donu.
-Kakve ona ima veze s ovim.
-Umm, možda činjenica da je jedina devojka s kojom si proveo više od dva dana skupa.
-Nisam je volio.
-Ja idalje nisam ubijeđen u to,trebalo ti je mjesec dana da smuvaš drugu nakon nje. To jest da nastaviš dalje.
-To se samo tako posložilo,ne jer sam patio za njom. Ja ne verujem u ljubav.
-Pa šta me onda dozivaš, rasčisti s djevojkom i pretvaraj se da si robot. Taj tvoj revolt je bio simpatičan dok smo bili mlađi, ali do kad ćeš da kažnjavaš sebe zbog nečega što je ona žena napravila.
-To nije zbog nje.
-Nego zbog koga, mene? Zacrtao si da su sve žene iste i ne odustaješ. Kajaćeš se jednog dana zbog toga.
-Ne verujem da ću.
-Stefano prestani da stvaraš izgovore i živi život. Imaš samo jedan.Daj curi šansu,vidiš da se upornost isplati.- to kaže i samo mi prekine slušalicu

I to su mi drugovi. Čuš ljubav! Ja nikada nisam i nikada neću voljeti ženu, niti stvoriti porodicu. Neću uništiti nečiji život, zbog svoje sebičnosti.

Zvoni telefon, ko je sad zar nikada nemam mira.
-Šefe imamo problem, neko je napravio haos u jednom od hotela na obali. Policija je upala i pronađeno je oružje i droga ,ne znamo šta da radimo, čekamo vas. - super izduvni ventil, to je ono što mi treba.
-Čekajte me stižem.

I tu stupa na snagu moj posao iz sjene. To jest posao nas trojice ,ali posao za koji nikome nismo rekli.Ja ,Dante i Lucijan smo kao mladi otvorili hotel ,tokom godina od jednog nastalo je deset,pa dvadeset uglavnom broj se samo povećavao.Uz taj posao povezali smo se sa nekim lošim ljudima i da bismo opstali ja sam preuzeo vođenje poslova u južnoj Italiji, poslova zbog kojih smo postali poznati među ljudima iza glavne scene. Naši hoteli postali su mjesta obavljanja raznih poslova mimo zakona. I lanac koji povezuje mafiju Italije. A ja recimo da sam poznat kao vlasnik i da mi zbog toga svi prilaze sa oprezom, dok su Luk i Dante vlasnici iz sjenke. Svi znaju za nas, za poznatog advokata,za naslednika grupe "IPSUM",za razmaženog bogataša i ženskaroša,ali malo ljudi zna da ovaj posao pripada nama i da u Južnoj Italiji muva ne može proletjeti bez našeg odobrenja, to jest mog. Momci se uglavnom ne petljaju previše u to.Tako im je odgovaralo i ja sam na to pristao.

Zato prvo idem da se postaram za nastali problem, a sjutra već moram ponovo biti ovdje, jer Luk i Karin putuju na medeni mjesec.